Sneg zatekao Srbiju; kolapsi saobraćaja

Sneg zatekao Srbiju; kolapsi saobraćaja

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Do nedelje neće otopliti

Prvi pravi sneg ove zime „zadesio“ je Srbiju juče i, prema prognozama meteorologa, nastaviće da pada istim intenzitetom. Temperatura ostaje oko nule. Zbog toga je saobraćaj, posebno u planinskim predelima, znatno otežan.

Prema izveštaju medija, najteža situacija je na putnom pravcu Beograd – Novi Sad i to kod mosta Beška. Tamo je već 30 vozila, zbog proklizavanja, upalo u jarak pored puta. Izveštaja o povređenima i žrtvama nesreća, za sada, nema.

Prema izveštajima, jak sneg pada u celoj Srbiji, najviše u područjima Beograda, Novog Sada, Loznice, Vršca… Temperatura neće prelaziti nulu sve do nedelje tako da se očekuje da snežni prekrivač u većini zemlje dostigne dvadesetak santimetara.

Aerodrom funkcioniše

Bildunterschrift: Glavne saobraćajnice raščišćene na vreme

Najprometnije beogradske ulice su prve raščišćene – kao i svake godine. To, međutim, nije spaslo Beograđane od veće gužve u „jutarnjem špicu“ nego što je to uobičajeno. Posle čišćenja glavnih saobraćajnica, ekipe prelaze na sklanjanje snega iz ulica takozvanog drugog prioriteta. S obzirom na intenzitet snega, nije realno očekivati da sve ulice budu očišćene danas.

U čišćenje su uključene i ekipe Parking servisa, čiji radnici raščišćavaju parkinge, garaže, fast parkove i prilaze važnim ustanovama. Zelenilo Beograd čisti staze, platoe i dečja igrališta, kao i mostove, vijadukte i petlje, gde se posipaju i so i emulzija.

Pista aerodroma Nikola Tesla očišćena je još noćas i za sada nije otkazan nijedan let ili dolazak na taj aerodrom. Beogradska Hitna pomoć je saopštila da takođe ima problema da stigne na odredišta, ali da u radu službe nema zastoja.

Istovremeno, iz Uprave grada podsećaju da su građani dužni da očiste sneg sa trotoara koji su uži od pet metara i da pospu so ispred svojih zgrada i kuća. Istu obavezu imaju i vlasnici lokala i firmi ispred svog poslovnog prostora.

nr/beta/stb/rts

Vozači, spremite veći mito

Pre nekoliko meseci usvojen je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, a 10. decembra je stupio na snagu. Vlada, Skupština i autori Zakona se nisu obazirali na kritike predloga zakona u vreme kada je donošen, pa smo tako ponovo dobili jedan vrlo loš zakon sa mnogo fatalnih slabosti. Neću se baviti detaljima, navešću samo nekoliko većih problema. Prvo, zakon ima drakonski karakter što ne priliči normalnoj državi. Drugo, zakon će samo povećati nivo korupcije. Treće, zakon pominje kazne samo za vozače i pešake, ali ne i saobraćajnu policiju, putare, veštake i sudije. Četvrto, zakon je napravljen neprofesionalno i nekvalitetno. Peto, zakon krši prava pojedinaca zahvatima paternalističko-policijske države. Ukratko ću obrazložiti svaku od tvdnji.

Miroslav Prokopijević, Peščanik.net
Foto: Beta

Prvo, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ima drakonski karakter u odnosu na postojeći umereni, jer je režim kazni drastično pooštren. Poruka je da stari zakon nije omogućavao uvođenje reda u saobraćaju, pa se to moralo izvesti novim, mnogo oštrijim zakonom. Ako postoji ova pretpostavka, a očito postoji, ona je pogrešna. I da je prethodni, umereniji zakon primenjivan, bilo bi više reda u saobraćaju. Ali nije primenjivan. Tehnički pregledi su tolerisani kao puka formalnost, policija je opraštala kazne u zamenu za mito, oduzete dozvole su vraćane preko veze, policija je žmurila na kapitalne prekršaje, a kažnjavala za minorno prekoračenje brzine, itd. Ako prekršioce niste uspeli da kaznite pri blažoj kaznenoj politici, uzimajući mito umesto kazni, nećete ni pri drakonskoj. Samo će nivo mita porasti. Problem nije u oštrijim kaznenim odredbama, što ovaj Zakon sugeriše, nego u sprovođenju zakona. Uostalom, ista ideja je postojala sa prethodnim zakonom donetim 2002, kada je takođe rečeno da kazne moraju znatno da se povećaju kako bi zakon bio efikasan. Kazne su povećane, ali više reda u saobraćaju nije bilo, samo je bilo više korupcije. Tako će biti i sada. Umesto da smo posle 2002. naučili lekciju, pravimo ponovo istu, samo veću grešku.

Kazne su finansijske, bodovne i zatvorske. Ako sam dobro video, zatvorske idu do 60 dana. Ako ostavimo po strani krivična dela učinjena u saobraćaju, za šta je normalno da budu odgovarajuće kazne, ovde saobraćajni zakon putem prekršaja ozbiljno ulazi u krivični domen, čime se na mala vrata podrivaju prava i slobode pojedinaca. Finansijske kazne za prekršaje idu do 60.000 dinara kod fizičkih lica i 2,5 miliona za firme. U Srbiji je 60.000 dvostruka mesečna plata, a kazna od 2,5 miliona može da zatvori bar 2/3 ovdašnjih firmi. Pisci zakona su cifre prepisivali iz neke razvijene zemlje ne misleći na prilike u kojima žive. U normalnoj zemlji kazne moraju biti proporcionalne učinjenom prekršaju i materijalnim prilikama u zemlji.

Drugo, ono što sprečava sprovođenje zakona su izuzete grupe, veze i korupcija. Političari i državni službenici mogu da voze kako hoće, nema kazni. Neki imaju imunitet, drugi voze navodno važne osobe, treći imaju veze stranaka, rođaka, šefova... O korupciji da ne govorim, bilo da su u pitanju kazne, veštačenje, suđenje, vraćanje dozvola... Tako, ako se zakonske odredbe pooštre, a korupcija i sve ostalo ostane isto, kao što i hoće, posledica će biti samo veći mito. Ranije ste policajcu davali 1000 dinara da vam ne piše kaznu za prekršaj koji ste napravili, sada će to biti 6000 dinara. Pored policije, profitiraće kroz korupciju i veštaci, sudije za prekšaje i krivičari. Cene njihovih „usluga“ će višestruko skočiti. Ceh će plaćati vozači, firme, preduzetnici. U prevodu, ovim zakonom se samo povećava nivo korupcije, ceh plaćaju nemoćni, a profitiraju oni koji su pod okriljem države – saobraćajci,veštaci, sudije.

Treće, posebno je zanimljiva kaznena politika ovog zakona. Njoj su izloženi vozači, pešaci, firme, ali ne i saobraćajna policija, saobraćajni veštaci ili oni koji upravljaju putnom mrežom. Policajci mogu da vas maltretiraju, neosnovano šalju na tehnički ili zdravstveni pregled i nikom ništa. Mogu da vas nepotrebno zadržavaju tražeći očajnički bar neku osnovu za kaznu, i opet ništa. Putevi i signalizacija mogu biti u jadnom stanju, i opet nikom ništa. Ovaj zakon sve hoće da reši tako što će se vlast i njeni putevi amnestirati, a sva odgovornost svaliti na korisnike. Zato bi ovakav zakon morao pasti kao neustavan, jer učesnike u saobraćaju tretira nejednako. Povrh svega, gomila uslova će biti precizirana tek podzakonskim aktima, što je suprotno dobroj legislativi.

Četvrto, i iz dosadašnje analize se vidi da je zakon pravljen neprofesionalno. Stručnjak sebi neće dozvoliti da predlaže drakonski zakon, koji samo povećava ionako visok nivo korupcije, koji kažnjava jedne a izuzima druge učesnike saobraćaja (i oko saobraćaja), koji krši prava pojedinaca. Ali, ima i drugih nedostataka. To je prvo obim zakona, nekih 167 strana u PDF formatu, što je deset puta više od američkog ustava. Drugo, u nizu odredaba se pominje šta se može raditi. U dobrim zakonima se ne piše šta može, nego šta ne sme da se radi, i koje su kazne za prekršaj. Treće, u jako mnogo slučajeva se kaže da će bliže uslove, instrumente i postupke propisati ministar ili nadležna služba. Nedopustivo je da se toliko prepušta podzakonskim aktima, jer to samo povećava pravnu nesigurnost, korupciju i nepotrebno uplitanje države u građanske i poslovne aktivnosti. Sem toga, nižim aktom (podzakonskim) ograničava se viši (zakon).

Peto,Zakon o bezbednosti saobraćaja krši prava pojedinaca. U njemu postoje odredbe prema kojima će se kazniti pešaci ako mobilnim razgovaraju dok prelaze ulicu ili ako imaju slušalice na ušima. Kazniće se i vozači koji puštaju preglasnu muziku. Zanimljivo je da su odredbe o zabranama pešacima jedine koje su u javnosti i na komentarima vesti dobile kakvu-takvu podršku, za razliku od čitavog zakona koji je dobio vrlo loše komentare.

Ipak, ovakve zabrane za pešake i vozače su neosnovane. Pojedinac ima pravo da bira šta će i kada raditi u životu. Između ostalog, on može odlučiti i da se ubije. Paradoksalno, niko mu neće sporiti pravo da se ubije, ali hoće da li će razgovarati mobilnim ili slušati muziku dok prelazi ulicu. Trivijalno je da pojedinac može sebe ubiti ili obogaljiti prelazeći ulicu dok priča mobilnim ili sluša muziku. U slobodnom društvu pojedinac bira šta će da radi, ali ne može da bira i cenu svojih izbora. Ona se ispostavlja automatski u zavisnosti od prilika. Nikome više nije stalo do sebe nego tom samom pojedincu. Sa odredbama o slušanju muzike preko slušalica ili razgovora mobilnim država poručuje da je njoj stalo do pojedinca više nego njemu samom. To je naravno nemoguće, ali ako neko uprkos tome hoće da kaže suprotno, onda je to samo zato što on na umu ima izgradnju paternalističko-policijske države. Isto je i sa glasnim slušanjem muzike u automobilu. To je stvar nedostatka vaspitanja, ali se ne sme zakonski zabranjivati.

Svi smo imali prilike da vidimo u Americi i mnogim zemljama kako mnogi vozači odvrnu muziku preko granice dobrog ukusa, ali ih policija ne juri. Kada se kao u našem zakonu to zabranjuje, kodifikuje se nešto što se teško utvrđuje (merila preglasnog su različita za razne osobe) ili dokazuje (vozač može smanjiti muziku kada ga policajac zaustavlja). Ova zabrana izgleda postoji samo iz jednog razloga, a to je da vozači mogu da čuju iza sebe zvučni signal vozila sa prvenstvom prolaza. Pošto se niko ne sekira za hitnu pomoć ili vatrogasna vozila, ostaje samo jedna kategorija, a to su vozila i pratnja raznih funkcionera. U Beogradu se dnevno može videti histerija tih vozača, obesno mahanje palicama i zavijanje signala iz auta zvaničnika i njihove pratnje, što se dešava i u situacijama kada drugo vozilo nema gde da se skloni. Pisac ovih redova je živeo u nekoliko zemalja, ali nigde nije video takvu osionost, bahatost i nadmenost vozača državnih zvaničnika i njihove pratnje. Biće da su i ovi zvaničnici takvi, osioni, bahati i nadmeni, inače bi im smetalo takvo ponašanje njihovih podređenih. A pogrešno je nekome diktirati koliko glasnu muziku će da sluša, samo zato da bi se drugom omogućilo da bude osion, bahat i nadmen. Takav je u nekim drugim članovima ovog zakona identifikovan kao „nasilnički vozač“, što i ovaj državni svakako jeste.

Policijska država ne ide samo jednim pravcem, već sa svih strana. Ako vas policajac uhvati u prekršaju ili „prekršaju“, ako se desi bilo kakva nezgoda, onda je na sudu merodavno samo ono što policajac kaže ili napiše. Tako policajac može krivo zapisati broj vašeg auta da se prošli kroz crveno. Vi možete dokazati da ste toga dana bili u inostranstvu, svejedno ćete platiti kaznu, jer se samo njemu veruje. Nije dovoljno biti samo amater da bi se ovo napisalo u zakonu. Mora se biti i tupi ljubitelj policijske države.

Da rezimiram ovu tačku. Novi zakon krši neka prava vozača i pešaka. Kaznama podvrgava vozače i pešake, ali amnestira saobraćajnu policiju, veštake, sudije, odgovorne za putnu mrežu. Drakonskim kaznama zemlja se izuzima iz legislative demokratske države u okvirima vladavine prava. Zatvorskim kaznama (koje bi smele da postoje samo za neplaćene kazne i krivična dela koja se učine u saobraćaju) ponovo se narušavaju prava pojedinaca. Na sudu se veruje samo onome što kaže i napiše policajac, reč ostalih ne znači ništa. Ovako velike slabosti mogu da postoje samo u policijskoj, ali ne i u građanskoj državi. Ako je neko pomislio da je zakon o informisanju slučajnost, posle zakona o bezbednosti saobraćaja je očito da režim Borisa Tadića nezadrživo klizi ka policijskoj državi. A čini mi se da je Tadić tražio mandat „za evropsku Srbiju“.

Ovaj Zakon neće pasti zato što je nas nekoliko reklo da je loš. On će pasti zato što će stvoriti nove probleme, a nijedan postojeći neće rešiti. Haos u saobraćaju će ostati, a korupcija će porasti. Učiniće se važan korak ka policijskoj državi Građani će ga doživeti kao povećanje ionako visokog harača koji ubiraju povlašćene državne službe. A poslanici i mnogi državni funkcioneri su iz primene ovog zakona izuzeti.

PS. Posle prvog dana primene novog zakona o bezbednosti saobraćaja, uprava saobraćajne policije je saopštila da zakon daje rezulte, jer je bilo duplo manje udesa i nastradalih. Mnogi mediji, pa i B92, preneli su ovo bez komentara. Da li je moguće da iko može da poveruje u navedenu tvrdnju saobraćajne policije. I kada se pogleda statistika udesa u Srbiji po danima, mogu se naći dani kada ima 3-4 puta manje udesa nego prethodnog dana. Nije malo takvih dana, pa niko to nije koristio za zaključak da se bezbednost saobraćaja naglo povećala. Potrebna je malo duža vremenska serija da bi se doneo zaključak, pa da pričekamo i vidimo. Ne može se loš zakon braniti zloupotrebom statistike.

Zakon o saobraćaju

Novi Zakon o saobraćaju

Zbog velikog interesovanja objavljujemo linkove sa kojih možete skinuti kompletan novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju Republike Srbije.

Preuzmite PDF format latinica

Preuzmite PDF format ćirilica

Preuzmite DOC format

Dacia Duster

Zvanično predstavljena Dacia Duster

Nakon serije špijunskih fotografija i nakon što je premijerno prikazano lice na trci Trophee Andros, Dačijin šesti model zvanično je predstavljen očima javnosti.

Duster je konačno prikazan u punom svetlu - iako pomalo nemaštovito dizajniran, sigurno će naći put do mnogobrojnih kupaca, najviše zbog devize uloženo-dobijeno.

Proizvodiće se u matičnoj zemlji Rumuniji, u fabrici Pitesti, a kada se na proleće sledeće godine pojavi na tržištu, 4,31 m dugačak SUV isporučivaće se kao čistokrvni terenac sa 4x4 pogonom ili sa pogonom samo na prednje točkove, za one koji se neće upuštati u avanture van puta, već od vozila samo žele robustan izgled, prostran enterijer i povišenu poziciju sedenja.

Duster sa 4x2 pogonom težak je samo 1180 kg, a verzija sa 4x4 ravno 100 kg teža.

Sistem kontrole pogona preuzet je od Nissana, što je svojevrsna garancija da Duster neće zapeti u prvoj kaljuzi - AUTO mode raspoređuje snagu i momenat u zavisnosti od trenutnih uslova i od podloge po kojoj se kreće, LOCK mod zaključava diferencijal i 50 % snage uvek šalje na zadnju osovinu, a 4x2 mod svu snagu šalje samo na prednji par točkova i namenjen je isključivo za vožnju po putu, a smanjuje i potrošnju goriva.

Obe verzije pogona biće dostupne sa benzincem 1.6 16V sa 110 KS, odnosno 1.5 dCi dizelašem sa 85 ili 105 KS.

Za one koji ne pate od atraktivnog izgleda svog automobila i žele pouzdano vozilo širokih mogućnosti Duster je pravi pogodak, a tu je i trogodišnja garancija, odnosno garancija od 100.000 km.

Izvor: Autoklub.hr
Priredio: Bane Vuković

Ruski milijarder kupio Hitlerov "mercedes"

MOSKVA - Jedan za sada neimenovani ruski milijarder kupio je limuzinu koja je nekada pripadala nemačkom fireru Adolfu Hitleru, objavili su nemački mediji

Objekat kupoprodajne transakcije je bio blindirani tamnoplavi "mercedes 700 K", koji je Hitler lično poručio od "Mercedes Benca" 1935. godine, preneo je ruski poslovni dnevnik BFM u svom elektronskom izdanju.

Prema pisanju nemačkog tabloida "Bild", kupac Hitlerovog automobila ima želju da se njime vozi moskovskim ulicama.

Ekspert za automobile Mihael Frolih, koji je pratio transakciju, kaže da je automobil prodat Rusu za više miliona evra, precizirajući samo da je u pitanju dvocifrena suma - od deset do 99 miliona.

Isti tajanstveni kupac, pre pisanju nemačkih medija, ima nameru da kupi još pet automobila koji su pripadali rukovodstvu Trećeg Rajha, a vrednost te kupovine eksperti procenjuju na četiri do deset miliona evra.

Predstavnici kompanije "Dajmler" su, međutim, izrazili sumnju da je automobil o kome se radi stvarno pripadao Hitleru.

"Morali bismo prvo da pregledamo automobil, jer je od 1938. do 1943. godine proizvedeno 88 modela 'mercedes 770 K'", rekao je predstavnik kompanije.

Kako bi prodaja bila legalna, prodavci automobila su prethodno morali da uklone sve nacističke simbole. Posle Drugog svetskog rata, plavi "mercedes" je pronađen na jednoj železničkoj stanici u Austriji i prodat za 2.000 maraka.

Automobil se zatim obreo u Las Vegasu, u privatnoj kolekciji vlasnika hotela "Imperial palas", a posle njegove smrti ga je najverovatnije kupila minhenska kompanija za proizvodnju piva "Šerghuber", a onda se našla u rukama kolekcionara iz Bilefelda.

Za sada ostaje tajna ko bi mogao da bude najnoviji vlasnik Hitlerovog automobila, a Frolih je za "Zidojče cajtng" izjavio da je samo radio svoj posao i da je do sada prodao automobile Čarlija Čaplina, Grete Garbo i Džona Lenona.

"To je savršeno nepristrastan posao, a to što sam sada posredovao u prodaji Hitlerovog automobila je jednostavno koincidencija", rekao je ovaj trgovac oldtajmerima sa tridesetogodišnjim iskustvom.

On je primetio da "takvi automobili nikada ne pojeftinjuju".

Preuzeto sa rtv.rs

Polaganje vožnje do januara po starom

Beograd - Odredbe novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju koje se odnose na sistem obuke budućih vozača i polaganje vozačkih ispita neće se primenjivati do polovine januara sledeće godine, iako zakon stupa na snagu 10. decembra, potvrdio je za „Blic“ Demir Hadžić iz Ministarstva za infrastrukturu i jedan od autora tog zakona.

Hadžić objašnjava da se pravilnici trenutno rade u četiri ministarstva - ministarstvu prosvete, zdravstva, infrastrukture i unutrašnjih poslova.

– Njihova izrada biće završena do 10. decembra, a odmah zatim sešćemo s predstavnicima struke i auto-škola na usaglašavanje. Obuka vozača je veoma važan segment u dugoročnom povećanju bezbednosti na putevima, zbog čega ništa ne treba raditi preko kolena - navodi Hadžić.
Pomenuti pravilnici odnosiće se i na način poslovanja auto-škola, i to od njihovog izgleda i opreme preko broja vozila, do kadrova.
– Po njihovom donošenju auto-škole će imati godinu dana prelaznog roka da svoj rad sa njima i usaglase. Osim toga, još nije formirana ni agencija za bezbednost saobraćaja koja treba da pripremi mnoga normativna akta i organizuje niz neophodnih aktivnosti kako bi sistem obuke kandidata mogao da funkcioniše. Zato će se primena novog zakona u oblasti obuke vozača odložiti - kaže Petar Rašeta, sekretar Zajednice auto-škola Srbije.
Novi zakon o bezbednosti u saobraćaju predviđa ozbiljniju i težu obuku za vožnju. Teoretski deo nastave biće obavezan, što znači da će kandidat morati da nauči saobraćajne propise i tek kada položi taj deo, ići će na praktični deo obuke. Teorijska nastava rajaće 30, a praktična 40 časova. Osim toga, uvodi se i obavezna obuka i polaganje ispita iz prve pomoći, koji će sprovoditi lekari Crvenog krsta. Ove novine su, uz najavljeno poskupljenje obuke, bile glavni razlog toga što se u auto-školama poslednjih meseci beleži prava navala budućih vozača koji hoće da dođu do dozvole po starom sistemu obučavanja.
– Svi kandidati koji su započeli obuku po starom zakonu od dana stupanja na snagu pravilnika imaće rok od tri meseca da je i završe. Polaznici koji pre primene novog zakona ne polože vozački ispit moraće da idu na dodatnu obuku kako bi savladali razliku u gradivu između starog i novog zakona, i to tri časa teorijskog i tri časa praktičnog dela, i da prođu obuku iz prve pomoći - kaže Rašeta.
Oni koji su po starom zakonu položili teoriju praktični deo će polagati po novom, ali neće morati polagati i prvu pomoć.

Obuka od 800 do 1.000 evra
Minimalnu cenu obuke za vožnju propisaće Vlada, a računica auto-škola pokazuje da će ona koštati 800-1.000 evra, budući da će samo čas praktične vožnje koštati oko 10 evra plus PDV.
– Minimalnu cenu propisaće država i ispod nje se neće ići. Do sada je na tržištu vladala nelojalna konkurencija, pa su mnogi da bi privukli polaznike, spuštali cene, a zauzvrat im pružali lošu uslugu - kaže Rašeta.

Instruktori i predavači imaće licence
S donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata, instruktori koji sada rade automatski će dobiti licencu koja će važiti narednih pet godina. U toku tih pet godina oni će morati da pohađaju razne stručne seminare, ali i da najmanje dva puta godišnje prođu kroz proveru znanja koja podrazumeva određen broj ispita. Ko ne bude ispunjavao ove obaveze licenca mu neće biti produžena. Licence će biti obavezne i za predavače i ispitivače.

Autor: M. Škrbić, P. Z. Veličković

Vraćeno 700 automobila na lizing

| Izvor: Blic

Beograd -- Prema nezvaničnim procenama, za do oktobra ove godine klijenti lizing kompanija vratili su oko 700 automobila jer nisu mogli redovno da plaćaju mesečne rate To na prvi pogled nije mnogo - nešto više od 2,5 odsto ukupno prodatih putničkih vozila na lizing, ali je problem što se tokovi rapidno pogoršavaju. Jer prošle godine za devet meseci je vraćeno oko 250 automobila, a pre krize godišnje je u proseku vraćano tek 150-200 vozila. Tržište lizinga značajno je ugroženo usled nelikvidnosti privrede, a ukupan broj ugovora (ne samo za automobile), od početka godine, vrednosno je manji za 70 odsto u odnosu na isti period lane. Imajući u vidu da su lizing ugovori prilično kratkoročni, prosečno oko 55 meseci, i da novih poslova nema, ovakva dinamika razvoja za dve-tri godine dovela bi lizing pred gašenje, kažu za "Novac" u Asocijaciji lizing kompanija u Srbiji. Prelivanje krize u realni sektor, a indirektno i u novčanike građana, dovelo je do rapidnog rasta broja vraćenih i oduzetih automobila. Ulje na vatru dodale su i kamate koje su danas od devet do jedanaest procenata, a koje su realno veće nego ranije, jer rate prate vrednost evra, a plate u dinarima ostaju iste. Vraćenih vozila u pojedinim kompanijama za devet meseci bilo je značajno više nego u celoj prošloj godini. Najproblematičnija su pravna lica koja čine i najveći deo lizing tržišta, a od kojih potiče oko 80 odsto vraćenih i oduzetih automobila. "Situacija je alarmantna. Zvaničnih podataka nema, ali se procenjuje da je ove godine 2,5-3 puta više vraćeno automobila nego prošle godine. U 'S-lizingu' ih na prodaji imamo 50-60, među kojima ima i vozila vraćenih prošle godine. Kakav trend će biti naredne godine zavisi od platežne sposobnosti klijenata, ali se procenjuje da broj vraćenih vozila ne bi drastično trebalo da raste", kaže za Bojan Baša, direktor "S-lizinga" i predsednik Asocijacije lizing kompanija u Srbiji.On dodaje da pravila nema. Vraćaju se automobili i male vrednosti, ali i luksuzni. Auto na placu mesečno košta 100 evra Prema procenama u "S-lizingu", jedan automobil na placu lizing kuću mesečno košta oko stotinak evra. Dodatni problem je što danas prodaja vozila stoji i što su male mogućnost da lizing kuća i proda vraćeno vozilo. Zakon propisuje da davalac lizinga ima pravo da oduzme predmet ako korisnik ne plati dve rate. U praksi je moguće naći kompromisno rešenje: produžiti rok finansiranja, obezbediti dodatnog žiranta ili naći zamenu, na primer, supružnika ili bliskog rođaka koji bi preuzeli ugovor. U praksi opominjanje traje oko tri meseca. Posle toga klijent može da očekuje obaveštenje da je u obavezi da vrati vozilo, kao i instrukcije o mestu i vremenu. Ako se u međuvremenu uplati dug, proces oduzimanja se obustavlja. Sve veće probleme imaju i u "Hipo lizingu", inače najvećoj lizing kući u Srbiji. Ove godine nam je vraćeno oko 200 automobila, što je duplo više u odnosu na isti period u 2008. Broj dobrovoljno vraćenih vozila je veći od 80 odsto", kažeSvetlana Martić, član uprave "Hipo lizinga". U ovoj kući značajno je smanjen i broj novih ugovora. Od početka godine, zaključno sa septembrom, sklopljeno je oko 900 novih ugovora, dok je u istom periodu prošle godine taj broj iznosio oko 6.000. "Prilično smo oprezni i nije nam interes da u ovakvim, izmenjenim okolnostima po svaku cenu plasiramo sredstva. Sa druge strane, svakako da je znatno manje zahteva za finansiranje",kaže Martićeva. U "Rajfajzen lizingu" oduzeto je i vraćeno ukupno oko 40 vozila. Direktorka te kuće Ana Ružićkaže da je oduzimanje poslednji korak na koji se odlučuju, jer predstavlja najnepovoljniju opciju i za klijenta i za lizing kuću.

Prazan gepek štedi gorivo

Nestabilne cene goriva za automobile mnoge vozače baca u očaj; novo poskupljenje obično izrodi obećanje „od sutra na posao idem autobusom“, ali ono ne opstaje u praksi duže od dan-dva. „Alo!“ donosi niz korisnih i praktičnih saveta pomoću kojih ćete moći da vozite ekonomičnije i bezbednije.

Tehnička ispravnost
Na potrošnju goriva veliki uticaj ima tehnička ispravnost vozila, odnosno stanje motora, sistema oslanjanja i kočnica. Ukoliko se u vašem automobilu nalazi staro ili loše ulje, ako su pneumatici ispumpani ili loši, filter za vazduh je prljav i skloni ste neravnomernom kočenju, budite sigurni da će vaš četvorotočkaš biti „žedniji“. Zbog svega navedenog, ali i zbog bezbednosti vozača i njegovih saputnika, od velike je važnosti da automobil održavate u ispravnom stanju.
UŠTEDA: Tehnički ispravno vozilo može da uštedi potrošnju goriva i do 15 odsto

Pazite kako kočite
Poznato je da automobil troši najviše goriva pri ubrzavanju, a mnogo manje kada se kreće konstantnom brzinom. Zato budite oprezni prilikom kočenja, da ne biste „iscimali“ rezervoar. Ukoliko vozite po gradu, potrudite se da držite malo veće odstojanje od vozila koje se nalazi ispred vašeg i obratite pažnju na saobraćaj ispred vas. Čim vidite da kolona vozila koja se nalazi ispred vas počinje da koči, nema nikakve svrhe da ubrzavate; pustite gas i vaš automobil će se na vreme zaustaviti.
Na otvorenom putu najčešće nema gužve, pa bi stoga trebalo samo da obratite pažnju na put koji se nalazi ispred vas. Ukoliko nailazite na uzbrdicu, dajte ubrzanje pre nego što do nje dođete, nikako dok se penjete.
SAVET PLUS: Prilikom svakog naglog kočenja bespotrebno trošite gorivo
UŠTEDA: Ukoliko pravilno kočite, štedite do 20 odsto goriva

Smanjite težinu i otpor vazduha
Što je vozilo teže, potrebno mu je više goriva da bi se kretalo. Moderniji automobili su dizajnirani tako da budu što više aerodinamični, odnosno da stvaraju što manji otpor kada se kreću. Bez obzira na to što „nabudženi“ automobili atraktivno izgledaju, imajte na umu da su „žedniji“ upravo zbog „nadogradnje“. Svaki dodatak na vozilu remeti normalan protok vazduha i povećava otpor, a samim tim i potrošnju goriva.
Čak i ukoliko vaš automobil nije pretrpeo vizuelne promene, gorivo možete da uštedite i ako skinete krovne nosače za prtljag, jer oni takođe povećavaju potrošnju. Ukoliko vučete prikolicu, bilo bi dobro da kupite spojler koji će ići od krova vozila do prikolice, jer ćete tako smanjiti otpor vazduha i obuzdati potrošnju goriva.
UŠTEDA: Kada skinete krovni nosač za prtljag, potrošićete 10 odsto manje goriva

Menjajte pneumatike
Dobro napumpani pneumatici takođe mogu da uštede potrošnju goriva. Iskusni vozači znaju da ispumpane gume povećavaju otpor kotrljanja točka, što negativno utiče na potrošnju. Dva puta godišnje promenite gume; ako to ne uradite, ulazite u dvostruki rizik - pneumatici će brže propasti, a vi ćete ugroziti sopstvenu bezbednost, kao i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.
UŠTEDA: Dobro napumpane gume štede 15 odsto potrošnje

Da motor radi kao singerica
Zagrevanje motora u mestu apsolutno je bespotrebno kod vozila koja imaju ugrađen motor novije generacije. Ukoliko vozite stariji automobil, ugasite sauh što pre.
Ne zaboravite da većina vozila kod paljenja potroši isto onoliko goriva koliko i za rad u mestu u trajanju od pola minuta. Stoga, ukoliko nameravate da stojite duže od 30 sekundi, ugasite motor.
UŠTEDA: Ako želite da prekinete vožnju, ugasite motor i uštedite 15 odsto potrošnje goriva

Isključite klima-uređaj
Snaga motora opada čim uključite klima-uređaj u vozilu. Ovo se događa jer kompresor klima-uređaja pokreće snaga motora u automobilu. Leti, kada su velike vrućine, računajte da ćete trošiti više goriva nego obično, jer je besmisleno da se preznojavate u vozilu samo da biste uštedeli gorivo. Takođe, čim se parkirate, pronađite mesto u hladovini, kako se vaš automobil ne bi bespotrebno zagrevao i spolja i iznutra.
UŠTEDA: Ukoliko ne uključite klima-uređaj u vozilu, štedite 10 odsto potrošnje goriva

Preuzeto sa www.alo.rs

BENZIN KOD NAS NAJSKUPLJI, A NE ZNAMO KAKAV JE

Država bez para za analizu kvaliteta goriva

Gorivo je danas još jednom poskupelo, a svaki put kada se to desi, neizostavne su i priče o kvalitetu domaćih derivata. Iako se često mogu čuti komentari da nam je gorivo slabog kvaliteta, zvaničnih podataka nema.


Za sada jedino znamo da sastav goriva zadovoljava domaće standarde, ali ne i evropske. Ipak, kakav je tačno kvalitet derivata i koliko zaostajemo za evropskim zemljama nije poznato jer nadležni kod nas gorivo vrlo retko kontrolišu.
Za ispitivanje uzoraka goriva nadležna je tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, gde kažu da sve gorivo stiže iz Naftne industrije Srbije, te da je praćeno odgovarajućom dokumentacijom akreditovane laboratorije.
Na pitanje da li se ipak sprovodi kontrola kvaliteta goriva na pumpama, u tržišnoj inspekciji kažu da su od 1. januara do 31. maja ove godine sektoru tržišne inspekcije podnete 83 prijave potrošača. Ispada, međutim, da se vozači slabo žale na kvalitet.
- Najveći broj prijava, i to 46, bio je podnet na teritoriji Beograda i gotovo sve prijave su se odnosile na količinu goriva, odnosno na netačno merenje prodate količine, i u dva slučaja su podnete prekršajne prijave nakon utvrđivanja nepravilnosti - ističu u inspekciji.
Tako proizlazi zaključak da se kontrole ukoliko nema prijava i ne sprovode, pa nije ni čudo što zvaničnih podataka o kvalitetu derivata i nema.
U Ministarstvu energetike kažu da su naši derivati u skladu sa standardima. Ipak, para za istraživanje kvaliteta nema.
- Razmišljali smo o projektima za ispitivanje kvaliteta goriva, ali su te analize jako skupe. Imamo inspektore i za sada uspevamo da držimo stvari pod kontrolom - objašnjavaju u Ministarstvu energetike.
Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da u našim gorivima definitivno ima više loših supstanci, sumpora i aromata, nego što bi trebalo da bude.
- Nije ni moguće proizvesti kvalitetno gorivo dok se rafinerije ne modernizuju. A standardi se stalno menjaju i u EU, zato stalno mora da se ulaže u modernizaciju - objašnjava Milanovićeva dodaje da je čudno da resorno ministarstvo nije skoro zatražilo da se uradi neko istraživanje o kvalitetu goriva.
Ipak, svi učesnici na tržištu naftnih derivata kod nas se slažu da kvalitet goriva odgovara domaćim standardima, dok ćemo na evropski kvalitet morati da sačekamo, otprilike još godinu i po dana, kada se otvara tržište. Razlike između domaćih i evropskih standarda kada je kvalitet u pitanju najčešće su sadržaj olova za benzine i sumpora za dizel goriva.
U Srbiji se trenutno može kupiti samo bezolovni benzin od 95 oktana, dok se u okruženju, ali i evropskim zemljama može kupiti i onaj od 85, pa i 100 oktana, koji je najčešće u upotrebi za nove automobile. Takođe, kod nas se još uvek proizvodi dizel gorivo D2, koje se u zemljama Evrope više ne prodaje, a koje sadrži veliku količinu sumpora.
Nebojša Atanacković iz kompanije AD „Nafta” kaže da je problem kod kvaliteta u tome što naše rafinerije nisu na nivou onih u svetu.
- Ipak i kriterijumi kvaliteta se stalno menjaju. Mi sada proizvodimo evro 5 dizel, koji ima ispod 10 ppm sumpora, a imamo i D2 koji ima i do 1.000 ppm sumpora. To je jedna od glavnih komponenata koja se gleda kada su dizel goriva u pitanju - objašnjava Atanacković.
On dodaje da kada je benzin u pitanju, veći oktanski broj znači da je benzin kvalitetniji.
Odnedavno postoji mogućnost da naftaši sami provere kvalitet tečnog naftnog gasa koji im distributer dostavlja.
- Imamo uređaj koji vrši kontrolu sastojaka TNG-a. Često je bio ispod kvaliteta kada smo proveravali. Ali smo sada u mogućnosti da unapred opomenemo distributera da nećemo u buduće primiti takav gas - objašnjava Atanacković.

Poređenje Srbija - može se kupiti samo benzin od 95 oktana, ne i od 98 i 100, koji su kvalitetniji - još uvek proizvodimo dizel D2 koji se više ne proizvodi u Evropi i koji ima veliku količinu sumpora, dok je nedavno započeta proizvodnja evro 5 dizela Evropa - prodaje se bezolovni benzin od 95,98 i 100 oktana, koji uglavnom koriste noviji automobili - dizel D2 se više ne proizvodi, dok je najčešće u upotrebi dizel od 10 ppm sumpora

Modernizacija postrojenja NIS-a U NIS-u kažu da je ova kompanija u cilju poboljšanja kvaliteta goriva, u svoje dve rafinerije počela proizvodnju evro 5 dizela, kvaliteta do 10 ppm sumpora, koji u potpunosti odgovara evropskim standardima. - Paralelno s proizvodnjom evrodizela, NIS postupno smanjuje obime proizvodnje benzina koji sadrže olovo, u korist bezolovnih benzina. Razrađuje se mogućnost povećanja proizvodnje bezolovnih benzina do 80 odsto od ukupnog obima proizvodnje. Sada 60 odsto benzina koje proizvodi NIS čine bezolovni benzini. U perspektivi, nakon završetka programa modernizacije prerađivačkog kompleksa NIS, proizvodnja olovnih benzina biće potpuno obustavljena - ističu u pres službi ove kompanije i dodaju da NIS planira da potpuno prestane sa proizvodnjom olovnih benzina. A. E.

izvor - Blic

Kina može da ulaže u Ikarbus i FAP?

Izvor: Beta

Beograd/Peking -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić pozvao je kineske privrednike da ulažu u srpsku industriju kamiona i autobusa. "Pozvali smo kineske partnere na ulaganje u Ikarbus i FAP", kazao je Dinkić i precizirao da je moguće zajedničko ulaganje ili grinfild investicija. Ministar ekonomije u Kini boravi u okviru delegacije koju predvodi predsednik Srbije Boris Tadić, razgovarao je i s predsednikom kineske Eksim (Exim) banke Li Žuoguom o kreditiranju infrastrukturnih projekata u Srbiji. Prema njegovim rečima za most Zemun-Borča, koji će biti izgrađen u okviru postignutog dogovora o strateškom partnerstvu dve zemlje, trebalo bi da bude odobren kredit od oko 200 miliona evra. "Kina će na internom tenderu izabrati najpovoljnije ponude svojih kompanija koje će biti glavni izvođači radova", naveo je Dinkić i dodao da će na izgradnji tog kapitalnog objekta kao izvodjači biti angažovana i srpska preduzeća. Eksim banka može, kako je precizirao, da odobri kredit na 15 godina, sa početkom otplate od pet godina i maksimalnom fiksnom kamatom do tri odsto godišnje. Izgradnja mosta Zemun-Borča trebalo bi da počne sledeće godine, a u narednoj fazi saradnje Srbije i Kine, vrednost infrastrukturnih radova mogla bi dostići i milijardu evra. "Planiramo više regionalnih projekata poput tunela kroz Frušku goru i obilaznice oko Kragujevca, ali i povezivanje Prokuplja i Šapca sa Koridorom 10", naveo je Dinkić i dodao da bi Eksim banka mogla da sufinansira i gradnju autoputa Beograd-Čačak. Delagacija Srbije sutra putuje u Šangaj, a u središtu pažnje biće razgovori o saradnji u modernim industrijama, kao što su elektronska i informatička. "Jasno samo stavili do znanja da nismo zainteresovani za tekstilnu i slične industrije, već za nove oblasti", kazao je Dinkić i dodao da saradnja s Kinom može značajno uticati na ekonomski razvoj Srbije. Predsednik Tadić i kineski predsednik Hu Djintao juče su postigli dogovor o uspostavljanju strateškog partnerstva dve zemlje u cilju daljeg unapredjenja bilateralnih odnosa i posebno ekonomske saradnje.

Od subote poskupljenje goriva za tri dinara po litru

Novo poskupljenje goriva u Srbiji sredinom naredne nedelje! Derivati bi prema preseku cena koje će u ponedeljak uraditiMinistarstvo energetike trebalo da poskupe za oko tri dinara po litru, a nove cene na pumpama treba očekivati od srede. Gorivo je pre dva dana poskupelo i u zemljama okruženja, ali su derivati kod njih i dalje jeftiniji nego u Srbiji.

Cena sirove nafte, prema kojoj se i kod nas vrše petnaestodnevne korekcije, proteklih dana je na svetskim berzama veoma oscilirala. U protekle dve nedelje cena je međutim porasla za oko 6,5 odsto u odnosu na poslednje promene cena kod nas, pa je moguće poskupljenje derivata od tri dinara za litar u proseku. Motorni benzin bi tako trebalo da umesto dosadašnjih 101,80 dinara, košta 104,80 dinara, dok bi evrodizel umesto 98,40 koštao 101,40 dinara. Kako stvari stoje, Ministarstvo energetike bi trebalo da novi presek uradi u ponedeljak.

Gorivo je u Srbiji poslednji put poskupelo 8. avgusta za oko 80 para po litru, dok je pre toga zabeleženo i jedno minimalno pojeftinjenje. Pre toga je bilo ukupno jedanaest poskupljenja. Ta brojna poskupljenja dovela su do toga da Srbija ima najskuplje gorivo u regionu.

Ovoga puta, međutim, porast cena nije zaobišao ni susede, a više cene su po džepu redom već osetili vozači u Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji i Hrvatskoj. Ono što je zanimljivo jeste da su i posle toga njihova goriva jeftinija od naših koja tek treba da poskupe. Najjeftinija je i nakon poskupljenja ostala Bosna sa cenom benzina od 0,85 evra i cenom dizela od 0,83 evra po litru.

Benzin je sa druge strane u Crnoj Gori od pre dva dana skuplji za tri do četiri centa i sada litar košta od 1,01 do 1,14 evra. To je drugo poskupljenje benzina u Crnoj Gori u poslednjih mesec dana, nakon što je usvojen zakon po kojem su uvećane akcize na mineralna goriva i gasna ulja.

I u Hrvatskoj su motorni benzini i dizel gorivo poskupeli, pa se evrosuper 95 sada prodaje za 1,09 evra za litar, dok je nova cena evrodizela 0,99 evra, a dizela 0,96 evra. Cene naftnih derivata u Hrvatskoj se mogu usklađivati svake dve nedelje, a promena maloprodajnih cena zavisi od kretanja cena derivata na tržištu Mediterana i kretanja kursa dolara prema kuni.

Maloprodajne cene naftnih derivata su i u Makedoniji veće za 4,74 odsto, odnosno za 0,03-0,04 evra po litru. Litar evrosupera 95 po novoj ceni košta 1,01 evro, a evrodizel treba platiti 0,81 evro po litru. Nadležna komisija za energetiku poskupljenje goriva objasnila je povećanjem cene sirove nafte na svetskom tržištu i padom kursa denara prema dolaru.

Izvor: SEEbiz

Stariji automobili dva puta na tehnički

Stariji automobili dva puta na tehnički

6

Automobili stariji od 15 godine moraće ubuduće dva puta godišnje na tehnički pregled, dok će na registraciju, kao i do sada, ići jednom godišnje, izjavio načelnik Saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova Stojadin Jovanović.

Jovanović je objasnio da je ta mera, koja će se primenjivati od decembra, predviđena zbog velikog broja starih automobila, čija kontrola ispravnosti je neophodna radi ostvarivanje veće bezbednosti na srpskim drumovima.

Obaveza vožaca da automobile starije od 15 godina dva puta godišnje voze na tehnički pregled je u skladu sa novim Zakonom o bezbednosti u saobraćaju, koji će stupiti na snagu 10. decembra, kada počinje i primena novog Pravilnika o tehničkom pregledu. (Tanjug, Mondo)

Test za idiote“

Koga u Nemačkoj uhvate za volanom sa više od 1,6 promila alkohola ili pod uticajem droga, ostaje bez vozačke dozvole. A kada se pređe granica od 18 negativnih poena, ide se na test koji u Nemačkoj zovu „Test za idiote“.

U Nemačkoj oko 100.000 vozača svake godine odlazi na specijalni medicinsko-psihološki pregled kako bi povratili oduzetu vozačku dozvolu. Najviše je onih koji su je izgubili zbog vožnje u alkoholisanom stanju.

Međutim, postavlja se pitanje da li je uopšte legitimno ponovo dati dozvolu onome ko se ogrešio o zakone u saobraćaju. Kristian Miler je saobraćajni psiholog i šef drugog po veličini centra za specijalne medicinsko-psihološke preglede u Nemačkoj. On smatra da i tim grešnicima treba pružiti još jednu šansu:

„Mobilnost je danas veoma važna. Takođe je važno zaštiti društvo od izvesnih osoba, ali zaista samo kada predstavljaju opasnost. Uvek se radi o proceni, o ravnoteži između prava pojedinca na mobilnost i zaštite društva.“

Idiotentest

Cilj medicinsko-psihološkog pregleda jeste da kod osobe koja je nakupila negativne poene probudi savest. Postupak zaista nije jednostavan.

Prvo sudija donosi odluku koliko dugo neka osoba ostaje bez dozvole. Ako posle isteka tog perioda Ured za izdavanje vozačkih dozvola i dalje sumnja u sposobnosti osobe, može da zahteva specijalni medicinsko-psihološki pregled. Taj takozvani „Test za idiote“ (Idiotentest) sprovodi se u tri etape:

Prvo se uz pomoć kompjutera testiraju koncentracija, refleksi i pažnja. Potom psiholozi specijalisti ispituju psihičku podobnost osobe I na kraju lekar pregleda telo, kako bi isključio zloupotrebu alkohola i droga. Između ostalog uzimaju se uzroci urina i krvi.

Posle prvog „Testa za idiote“, dozvolu ponovo dobije nešto više od polovine onih koji su podneli zahtev. Međutim, čak i kada osoba prođe test, Ured za izdavanje dozvola može da zatraži dodatnu proveru.

Kristijan Miler uveren je da ta nemačka metoda navodi osobe koje su se ogrešile o zakone u saobraćaju da promene ponašanje:

„Ti pregledi su dijagnostičke prirode, ali osoba koja zna da mora da prođe kroz sve to, priprema se i moram da kažem da se većina solidno pripremi. To znači da rade na tome da ne ponove grešku.“

Neki koji su dozvolu izgubili zbog alkohola ili droge, pred testove apstiniraju ili se potpuno odriču pića i droge. Međutim postoje i uopštene pripreme za test. Najčešće ih nude privatne firme i to za skupe pare.

Sukob interesa

Do sada su privatne firme akreditovane od strane države da vrše testove za idiote, imale pravo da nude i skupe seminare kao pripremu za test. Tako se događalo da je ista osoba predavala na seminaru i sprovodila test. Reč je bila o sukobu interesa jer je to moglo da znači: ko se prijavi za skupi seminar – sigurno prolazi test.

Zbog toga je nedavno, 1. jula ove godine, zakon izmenjen. Seminari za pripremu i sam test ne mogu se odraditi kod iste firme.

Uprkos tome, firme koje vrše testove, faktički ekonomski zavise od osoba koje su prekršile zakon. Mada ih država kontroliše, plaćaju ih na kraju krajeva osobe koje moraju da urade test.

Među klijentima je naročito mnogo profesionalnih vozača, kamiondžija, pa kada izgube dozvolu, ugrožena im je egzistencija. Zbog toga su spremni da plate velike sume, kako bi što pre ponovo došli do dozvole.

Cena za test se kreće između 300 i 500 evra, i svi bi naravno radije da urede test tamo gde misle da će lakše proći. A to se može saznati. Zbog toga ljudi putuju na drugi kraj zemlje I plaćaju više za test, samo da prošli.

„Klijenti imaju pravo da se testiraju gde žele. Ljudi nam dolaze iz Minhena u Keln zbog toga što im je neko rekao da se ovde lakše prolazi. Ali to je subjektivna procena.”

Preuzeto sa www.dw-world.de

Punto dizel „planuo”

Punto dizel „planuo”

U pogonima kragujevačke fabrike automobila od sredine aprila do kraja Jula montirano je oko 6.500 automobila „punto klasik” sa motorom na benzin i dizel motorom, a prvih 60 „dizelaša” već je prodato, rekao je komercijalni direktor fabrike „Fijat automobili Srbija” Dragoljub Petrović.

Naglašavajući da je planom predviđena prodaja 1.500 „punta” sa dizel motorom do kraja godine, Petrović je rekao i da prodaja „punta klasik” sa motorom na benzin prati proizvodnju.

„Kao i u svim fabrika automobila u Evropi, i u Kragujevcu proizvodnja automobila sa dizel motorom činiće 10 odsto ukupne mesečne proizvodnje automobila”, naveo je Petrović.

Kako je nedavno najavljeno, od septembra u Kragujevcu će se mesečno sklapati 4.000 „punta”, a za tada je najavljen i početak montaže „punta” na gas.

Na jesen se očekuje se i potpisivanje aneksa ugovora između „Fijata” i drzave Srbije, kojim će biti precizirano koji će to model automobila A ili B klase početi da se montira u pogonima kragujevačke fabrike automobila.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić nedavno je u Kragujevcu najavio da će, za koji god automobila da se „Fijat” odluči, njegova proizvodnja početi krajem naredne godine, a puna u 2011. godini, dok će već u idućoj godini biti montirano 50.000 „punta”. (Tanjug)

Nissan predstavio električno vozilo Leaf

Nissan predstavio električno vozilo Leaf

Japanski proizvođač automobila Nissan predstavio je dugo očekivano vozilo na električni pogon Leaf (list), čime je učinio veliki korak ka postizanju cilja da postane vodeća kompanija u proizvodnji automobila sa nultom emisijom štetnih gasova.

Nissan, treći po veličini proizvođač automobila u Japanu, i njegov partner, francuski Renault, najagresivniji zagovornici čisto električnih vozila, najavili su planove da ta ekološki čista, ali dosta skupa vozila počnu serijski da proizvode već 2012. godine, prenele su agencije.

Nissan planira da prve Leaf modele počne da prodaje u SAD i Japanu krajem sledeće godine, a da ubrzo potom na tržište izbaci i još dva modela.

Očekuje se da masovna proizvodnja za svetsko tržište, u početku 200.000 jedinica godišnje, počne 2012.

„Danas slavimo otvaranje novog poglavlja u životu kompanije”, izjavio je izvršni direktor Nissana Karlos Gon, koji se na inauguraciju novog modela dovezao u nebesko-plavom prototipu Leafa.

Ozbiljno pogođen drastičnim smanjenjem prodaje zbog svetske ekonomske krize, Nissan je suspendovao ciljeve postavljene u srednjeročnom biznis-planu - sve osim agresivnog rada na električnim vozilima.

Gon je izrazio očekivanje da će, zahvaljujući visokim cenama nafte, ali i brizi za ekologiju, već 2020. godine svako deseto novokupljeno vozilo biti na električni pogon. (Tanjug)

Počelo uklanjanje „crnogoraca” sa ulica

Počelo uklanjanje „crnogoraca” sa ulica

Preregistracija vozila sa stranim tablama završena je pre dve nedelje, a saobraćajna policija je od tada oduzela oko 500 tablica s kola koja nisu preregistovana, potvrdio je za Press načelnik Uprave saobraćajne policije Stojadin Jovanović. Kazne za vozače sa ovakvim vozilima kreću se od 15.000 do 30.000 dinara, pa čak i do mesec dana zatvora.

„Otkako je završena preregistracija vozila sa stranim tablama, kontrole policije su pojačane u tom smislu. Dosad smo oduzeli negde oko 500 tablica s vozila za koje smo utvrdili da nisu preregistrovana. Tablice se oduzimaju na licu mesta, a takvo vozilo se isključuje iz saobraćaja. Protiv vozača se piše zahtev za prekršajni postupak i šalje sudiji za prekršaje”, objasnio je za „Press” Stojadin Jovanović iz Uprave saobraćajne policije. Jovanović kaže da vozači kojima se oduzmu tablice ne mogu više da koriste ta vozila i da ih se mogu osloboditi eventualnim izvozom.

Nejasan zakon

Načelnik Uprave saobraćajne policije kaže da policija ne oduzima vozila kojima se skinu tablice, već vlasnik mora sam da odšlepa auto.

„Mi ne oduzimamo takva kola osim ako se ne radi o carinskom prekršaju”, kaže Jovanović.

Prema našem zakonu, carinski prekršaj podrazumeva da niste državljanin zemlje na čije se table vodi auto, što se tretira kao da ste kola uvezli, a niste platili carinu. Međutim, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže za Press da postupanje policije nije baš najjasnije u ovom slučaju.

„To što ćete nekom oduzeti strane table ne znači ništa jer taj može u državi odakle je auto da prijavi nestanak tablica i da dobije nove. Zakon je tu vrlo nejasan”, kaže Okanović.

Vlasnici kola tuže državu

Predsednik Udruženja „Vlasnici vozila iz Crne Gore” Nenad Nerić kaže da je na srpskim drumovima ostalo nekoliko hiljada vozila koja nisu preregistrovana sa CG tabli.

„Procena je da postoji između 5.000 i 10.000 automobila koji su ostali nepreregistrovani. Čuo sam od nekih članova da su im oduzimali tablice, ali znam i za mnogo njih koji hoće da tuže državu zbog toga što su im rađene nekorektne procene vrednosti automobila”, kaže on. Nerić objašnjava da se radi o kolima čija je procena vrednosti od strane nadležnih organa naglo porasla pred preregistraciju, zbog čega su vlasnici jako nezadovoljni.

Visoke kazne

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa da vozilom koje je registrovano u inostranstvu ne može da upravlja osoba koja ima stalno prebivalište u Srbiji, osim ako ima privremeno boravište u inostranstvu do pola godine ili ukoliko se radi o rent-a-car vozilima.

Kazne za vozače koji budu pronađeni da voze kola sa stranim tablama kreću se od 15.000 do 30.000 dinara. S druge strane, zakon je još stroži ako vozač ovakvog vozila izazove saobraćajku, pa će ga to koštati od 30.000 do 50.000 dinara, uz mogućnost da ga stave u zatvor na dva meseca. (Mondo)

Svetska autoindustrija u dugovima

Moskva — Zbog produžene globalne ekonomske krize, većina svetske autoindustrije zabeležila je gubitke ili primetno smanjila zaradu u prvom polugođu ove godine.

Američki proizvođač “Dženeral motors” (GM) i njegov manji konkurent Krajsler bili su prinuđeni da pokrenu proceduru bankrotstva, kako bi očuvali najzdravije delove kompanije.

Nemačka i dalje traži investitora za kompaniju Opel, koja pripada GM-u i podržava ambicioznu ponudu konzorcijuma kanadskog proizvođača autodelova Magna i ruske Sberbanke, pokušavajući da minimalizuje otpuštanje radnika.

Prodaja automobila u Evropi je početkom godine stimulisana državnim programima zamene starih za nove automobile, uz subvencije, ali je sredinom godine postalo jasno da su ove mere iscrpljene.

U junu je prodaja novih automobila u Evropi porasla za 2,4 odsto na godišnjem nivou, ali je rast primetan samo ako se u obzir uzme činjenica da je u junu 2008. godine prodaja u regionu opala za 7,9 odsto prema junu 2007. godine. Prodaja na ruskom tržištu opala je dva puta, bez obzira na državne stimulativne mere.

Poslednjih dana su podatke o padu zarade ili gubicima u drugom kvartalu ove godine objavili ključni giganti automobilskog tržišta, kao što su Folksvagen, Reno i Dajmler.

Kvartalna zarada Folksvagena je opala za 56 odsto, na ispod milijardu evra, Reno je za pola godine zabeležio gubitak od 2,7 milijardi evra, dok neto gubitak Pežo-Citroena iznosi 962 miliona evra.

Kriza je posebno bolno pogodila Dajmler i BMV, proizvođače automobila “luks” klase, na koje se ne odnosi državna podrška, a koji, sem toga, po merilima kupaca koji sve više štede, troše isuviše goriva. Tromesečni gubici Dajmlera pre izmirivanja kamata i poreza dostigli su milijardu evra.

U isto vreme, u Evropi je porasla prodaja korejskih automobila, koji su za stanovnike starog kontinenta pojeftinili zajvaljujući rastu kursa evra prema vonu. Zahvaljujući tome je profit Hjundaija u drugom tromesečju porastao za 48 odsto.

Preuzeto sa www.b92.net

Japan: Proizvodnja automobila manja za 42,5 odsto

Autor: Tanjug

Proizvodnja putničkih automobila u Japanu je u prvoj polovini ove godine opala za 42,5 odsto u poređenju sa istim razdobljem lane, saopstili su predstavnici nacionalne Asocijacije automobilskih kompanija.

Prema podacima Asocijacije, automobilski koncerni u Japanu su u prvih šest meseci proizveli 3,32 miliona automobila, dok je izvoz opao za 60 odsto, jedva premašivši 1,4 miiona. Zbog globalne ekomsko-finansijske krize proizvodnja automobila u Japanu se smanjuje već devet meseci zaredom, ali Asocijacija naglašava da je pad u junu bio "umereniji", odnosno za 7,4 odsto manji nego u maju. Situacija se popravila za deset od ukupno 12 japanskih automobilskih koncerna, a takva tendencija se zapaža poslednja četiri meseca.
Eksperti ukazuju da to može da govori o izvesnom povećanju tražnje novih automobila na japanskom tržištu u narednim mesecima. Pad proizvodnje automobila u Japanu, kao i smanjenje izvoza u prvom polugođu, su prvi u poslednjih osam godina, prenela je ruska agenicja Itar Tas.

Zabranjena vožnja sa stranim tablicama od petka

Stanovnici Srbije od 25. jula ne smeju u Srbiji da voze vozila sa stranim registarskim tablicama, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Onima koji prekrše taj propis biće oduzete registarske tablice i protiv njih će biti podnet prekršajni postupak, a za taj prekršaj popisana je novčana kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, navodi se u saopštenju.

Vozila sa stranim tablicama se od 25. jula ne smeju se naći u saobraćaju u Srbiji ni ukoliko su vlasnici započeli proceduru carinjenja, ali ona još nije završena i vozilo nije registrovano u Srbiji.

Prijem dokumentacije za preregistraciju vozila sa stranim i ekonomskim tablicama završen je 21. jula u Upravi carina Srbije.

Primena uredbe o obaveznoj preregistraciji automobila sa stranim i ekonomskim tablicama počela je 21. aprila, a građani Srbije imali su rok od tri meseca da preregistruju vozila uz plaćanje poreza na dodatu vrednost od 18 odsto i carine od 10 odsto za vozila iz Evropske unije i 12,5 odsto za vozila iz drugih zemalja.

Preuzeto sa www.blic.rs

Srpski proizvođači u regionalnom projektu auto-industrije

Projekat je odobrila Evropska komisija 10. jula i trajaće dve godine uz finansijsku podršku Evropske unije

Kragujevac – Grupacija autoindustrije Srbije će učestvovati u međunarodnom projektu čiji je cilj da se formira mreža proizvođača i institucija u jugoistočnoj Evropi koja će podsticati razvoj i inovacije u proizvodnji auto delova.

Direktor Automobilskog klastera Srbije Igor Vijatov rekao je agenciji Beta da će projekat povezati proizvođače auto-delova, istraživačke centre i Univerzitete iz Italije, Austrije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Slovačke i Srbije.

Prema njegovim rečima, projekat je odobrila Evropska komisija 10. jula i trajaće dve godine uz finansijsku podršku EU od 1,4 miliona evra. Realizacija projekta zvanično počinje danas u slovačkom gradu Trnavi, a učestvovaće i predstavnici Auto klastera Srbije koji okuplja 35 proizvođača auto delova i pet institucija. Vijatov je ocenio da je projekat značajan jer je cilj da se podstaknu istraživanja i inovacije u proizvodnji auto delova koji su u pojedinim zemljama gotovo zamrli sa dolaskom velikih proizvođača automobila. „Poznati proizvođači automobila imaju svoje razvojne centre i na neki način su ugušili istraživačke aktivnosti i razvoj auto delova kojima su se bavile domaće institucije ili univerziteti”, rekao je Vijatov i naveo primer Slovačke posle dolaska auto kompanija „Kija” i „Folksvagen”.

Preuzeto sa www.politika.rs