Dozvoljen uvoz vozila sa Euro 2 motorima.
Kako se priča u nezvaničnim krugovima, saznali smo da je odobren uvoz vozila sa Euro 2 normom. Navodno je potrebno da je vozilo na vama od 2007, ili imati ovlašćenje na upotrebu, što se naravno da vrlo lako srediti.
Vest još nije nigde zvanično objavljena, ali u razgovoru sa carinskim službenikom smo saznali da je istinita.
субота, 20. јун 2009.
петак, 19. јун 2009.
Točimo najskuplje gorivo u Evropi
Posle svih poskupljenja goriva od početka godine, a bilo ih je ukupno 10, Srbija bi mogla da postane rekorder u cenama derivata, ne samo među zemljama regiona već i u celoj Evropi.
Jeftinije gorivo od nas trenutno imaju Austrija, Češka, Španija, a kako stvari stoje, zbog novih poskupljenja uskoro ćemo prestići Sloveniju, Francusku i Englesku, s obzirom na to da nas krajem naredne nedelje čeka još jedan rast cena benzina i dizela. Kada se uzme u obzir i kvalitet goriva koji je kod nas među najlošijim, nema sumnje da je cena u Srbiji previsoka.
U iščekivanju promene uredbe o cenama goriva, prema kojoj bi trebalo da se prati kretanje cena derivata, a ne nafte, Ministarstvo energetike će se držati postojeće, pa će tako novi presek cena napraviti verovatno narednog četvrtka.
Kako je cena barela sirove nafte nastavila da raste, treba očekivati da bi pri korekciji krajem naredne nedelje moglo da dođe do poskupljenja od oko tri dinara za litar. Benzin bi tako mogao da košta blizu 104 dinara, dok bi evrodizel dostigao cenu od sto dinara za litar. Kada se tome doda i mogućnost da derivati poskupe za dva do tri dinara zbog zahteva NIS-a da podigne cenu uslužne prerade nafte, nije teško zaključiti da bi Srbija mogla da se nađe među zemljama sa najskupljim gorivom u Evropi.
Ispred nas bi mogle da ostanu samo Turska, sa cenom benzina od 1,45 evra, skandinavske zemlje, kao i Nemačka u kojoj je benzin trenutno 1,30 evra, dok je dizel i u ovoj zemlji jeftiniji nego kod nas.
Kretanje cene crnog zlata zabrinjava najviše vozače i navodi na sumnju da bismo do kraja godine mogli da doživimo vrtoglavi rast cene, kao i prošle godine, kada je barel nafte koštao 150 dolara. Ako je za utehu, stručnjaci su nešto umereniji.
Cena barela nafte je prošle sedmice u jednom trenutku na berzi u Njujorku preskočila granicu od 73 dolara, pa su neki međunarodni eksperti zaključili da bi osnovna energetska sirovina do kraja 2009. mogla poskupeti na okruglo sto dolara po barelu, jer globalna privreda počinje da se izvlači iz duboke krize. Činjenica je da nafta trenutno vredi približno 50 odsto manje nego u vreme apsolutnog rekorda cene od 147,27 dolara za barel, ostvarenog 11. jula 2008. godine, ali i znatno više od svega 33 dolara, koliko se barel kotirao u februaru ove godine.
Brži rast cena nafte tokom proteklih nekoliko sedmica izazvan je smanjenjem zaliha te sirovine u SAD, koje su ubedljivo najveći potrošač nafte na svetu. S druge strane, organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) uvećala je vlastitu proizvodnju nafte u maju, drugi mesec uzastopno.
Snažan rast cena nafte od aprila, za približno 42 odsto, podstakao je neke članice naftnog kartela da više ne poštuju kvote dogovorene krajem prošle godine, u vreme oštrog pada cena na svetskom tržištu.
Kada je u pitanju domaće tržište derivata, teško je prognozirati koliko ćemo plaćati benzin do kraja godine, uz cenu barela od 100 dolara umesto sadašnjih 75. Logika kaže ta bi taj rast cene od 25 odsto isto toliko morao da se odrazi i na proizvođačku cenu benzina koja trenutno iznosi 36,33 dinara po litru. Ukratko u dinarima, maloprodajna cena benzina trebalo bi do kraja godine da poraste za oko 10 dinara za litar. Međutim, u kalkulaciju cene ulaze i drugi faktori.
Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta”, kaže da treba voditi računa i o kretanju kursa dolara.
- Zatim, tu je i eventualna promena uredbe o obračunu cena, koju takođe treba uzeti u obzir. Sa njenom primenom neki derivati bi mogli da budu i jeftiniji, pošto će se usklađivati sa kretanjem cena derivata, a ne nafte - kaže Atanacković.
U iščekivanju promene uredbe o cenama goriva, prema kojoj bi trebalo da se prati kretanje cena derivata, a ne nafte, Ministarstvo energetike će se držati postojeće, pa će tako novi presek cena napraviti verovatno narednog četvrtka.
Kako je cena barela sirove nafte nastavila da raste, treba očekivati da bi pri korekciji krajem naredne nedelje moglo da dođe do poskupljenja od oko tri dinara za litar. Benzin bi tako mogao da košta blizu 104 dinara, dok bi evrodizel dostigao cenu od sto dinara za litar. Kada se tome doda i mogućnost da derivati poskupe za dva do tri dinara zbog zahteva NIS-a da podigne cenu uslužne prerade nafte, nije teško zaključiti da bi Srbija mogla da se nađe među zemljama sa najskupljim gorivom u Evropi.
Ispred nas bi mogle da ostanu samo Turska, sa cenom benzina od 1,45 evra, skandinavske zemlje, kao i Nemačka u kojoj je benzin trenutno 1,30 evra, dok je dizel i u ovoj zemlji jeftiniji nego kod nas.
Kretanje cene crnog zlata zabrinjava najviše vozače i navodi na sumnju da bismo do kraja godine mogli da doživimo vrtoglavi rast cene, kao i prošle godine, kada je barel nafte koštao 150 dolara. Ako je za utehu, stručnjaci su nešto umereniji.
Cena barela nafte je prošle sedmice u jednom trenutku na berzi u Njujorku preskočila granicu od 73 dolara, pa su neki međunarodni eksperti zaključili da bi osnovna energetska sirovina do kraja 2009. mogla poskupeti na okruglo sto dolara po barelu, jer globalna privreda počinje da se izvlači iz duboke krize. Činjenica je da nafta trenutno vredi približno 50 odsto manje nego u vreme apsolutnog rekorda cene od 147,27 dolara za barel, ostvarenog 11. jula 2008. godine, ali i znatno više od svega 33 dolara, koliko se barel kotirao u februaru ove godine.
Brži rast cena nafte tokom proteklih nekoliko sedmica izazvan je smanjenjem zaliha te sirovine u SAD, koje su ubedljivo najveći potrošač nafte na svetu. S druge strane, organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) uvećala je vlastitu proizvodnju nafte u maju, drugi mesec uzastopno.
Snažan rast cena nafte od aprila, za približno 42 odsto, podstakao je neke članice naftnog kartela da više ne poštuju kvote dogovorene krajem prošle godine, u vreme oštrog pada cena na svetskom tržištu.
Kada je u pitanju domaće tržište derivata, teško je prognozirati koliko ćemo plaćati benzin do kraja godine, uz cenu barela od 100 dolara umesto sadašnjih 75. Logika kaže ta bi taj rast cene od 25 odsto isto toliko morao da se odrazi i na proizvođačku cenu benzina koja trenutno iznosi 36,33 dinara po litru. Ukratko u dinarima, maloprodajna cena benzina trebalo bi do kraja godine da poraste za oko 10 dinara za litar. Međutim, u kalkulaciju cene ulaze i drugi faktori.
Nebojša Atanacković, predsednik UO AD „Nafta”, kaže da treba voditi računa i o kretanju kursa dolara.
- Zatim, tu je i eventualna promena uredbe o obračunu cena, koju takođe treba uzeti u obzir. Sa njenom primenom neki derivati bi mogli da budu i jeftiniji, pošto će se usklađivati sa kretanjem cena derivata, a ne nafte - kaže Atanacković.
уторак, 16. јун 2009.
Krađa automobila u Nemačkoj
Krađa automobila u Nemačkoj
Ako nakon par sati više ne možete da pronađete svoj automobil - to još uvek nije razlog za paniku. Jer, može biti da ste prevideli zabranu parkiranja, i da vam je "pauk” odneo auto. Ili se možda radi o skrivenoj kameri.
Ako na kraju ipak isključite obe mogućnosti, velika je verovatnoća da se lopov domogao vašeg automobila. Samo u protekloj godini je u Nemačkoj ukradeno 16.000 automobila, navode na internet portalima osiguravajućih društava. Lopovi favorizuju Folksvagen i Audi - i to preko 10 godina starosti. Oni najčešće ne raspolažu najnovijom sigurnosnom tehnologijom, a pogodni su i za preprodaju delova koji su na crnom tržištu posebno traženi.
Detlef Liben, portparol granične policije u Frankfurtu na Odri, kaže da policija zaustavi veliki broj lopova na auto-putevima koji vode ka susednim istočnim zemljama. Zbog toga su, poslednjih godina, pojačane policijske patrole posebno na graničnim prelazima prema Poljskoj i Češkoj. “Možemo zaključiti da se radi o individualnim krađama putem kojih pojedinci dolaze do automobila koji koriste u drugoj državi ili ga tamo prodaju. S druge strane ne treba isključiti ni organizovani kriminal”, kaže Detlef Liben.
Lopovi odlično organizovani
Portparol granične policije u Frankfurtu na Odri dalje naglašava da se automobili često rasklapaju već u Nemačkoj i to u ilegalnim radionicama što znatno otežava potragu. Markus Derling, načelnik odeljenja za red i bezbednost u Frankfurtu na Odri ističe da lopovi idu u korak s vremenom, i da su razvili najfinije metode u krađi automobila: “I pored naše kooperacije sa poljskom policijom, prestupnici su dobro snabdeveni najsavremenijim alatkama i savršeno povezani sa preprodavcima, tako da je njihovo pronalaženje teže nego što mi to sebi želimo da priznamo.”
No, lopovi ne obijaju automobile samo radi krađe. Ako se u autu nalaze predmeti od vrednosti, kao što su mobilni telefoni, sistem za navigaciju i slično, nije isključeno da će vam vrata biti obijena, a pomenuti predmeti otuđeni. Ovi delikti su u Nemačkoj, a posebno u Berlinu, sve učestaliji. Osiguravajuća društva upozoravaju da, u takvim slučajevima, šteta na automobilu često zna da premaši vrednost ukradenih stvari.
Autorka: Zorica Dragićević
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević
Ako nakon par sati više ne možete da pronađete svoj automobil - to još uvek nije razlog za paniku. Jer, može biti da ste prevideli zabranu parkiranja, i da vam je "pauk” odneo auto. Ili se možda radi o skrivenoj kameri.
Ako na kraju ipak isključite obe mogućnosti, velika je verovatnoća da se lopov domogao vašeg automobila. Samo u protekloj godini je u Nemačkoj ukradeno 16.000 automobila, navode na internet portalima osiguravajućih društava. Lopovi favorizuju Folksvagen i Audi - i to preko 10 godina starosti. Oni najčešće ne raspolažu najnovijom sigurnosnom tehnologijom, a pogodni su i za preprodaju delova koji su na crnom tržištu posebno traženi.
Detlef Liben, portparol granične policije u Frankfurtu na Odri, kaže da policija zaustavi veliki broj lopova na auto-putevima koji vode ka susednim istočnim zemljama. Zbog toga su, poslednjih godina, pojačane policijske patrole posebno na graničnim prelazima prema Poljskoj i Češkoj. “Možemo zaključiti da se radi o individualnim krađama putem kojih pojedinci dolaze do automobila koji koriste u drugoj državi ili ga tamo prodaju. S druge strane ne treba isključiti ni organizovani kriminal”, kaže Detlef Liben.
Lopovi odlično organizovani
Portparol granične policije u Frankfurtu na Odri dalje naglašava da se automobili često rasklapaju već u Nemačkoj i to u ilegalnim radionicama što znatno otežava potragu. Markus Derling, načelnik odeljenja za red i bezbednost u Frankfurtu na Odri ističe da lopovi idu u korak s vremenom, i da su razvili najfinije metode u krađi automobila: “I pored naše kooperacije sa poljskom policijom, prestupnici su dobro snabdeveni najsavremenijim alatkama i savršeno povezani sa preprodavcima, tako da je njihovo pronalaženje teže nego što mi to sebi želimo da priznamo.”
No, lopovi ne obijaju automobile samo radi krađe. Ako se u autu nalaze predmeti od vrednosti, kao što su mobilni telefoni, sistem za navigaciju i slično, nije isključeno da će vam vrata biti obijena, a pomenuti predmeti otuđeni. Ovi delikti su u Nemačkoj, a posebno u Berlinu, sve učestaliji. Osiguravajuća društva upozoravaju da, u takvim slučajevima, šteta na automobilu često zna da premaši vrednost ukradenih stvari.
Autorka: Zorica Dragićević
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević