Prvi hrvatski auto do kraja godine?

Sredinom 2010. zagrebačka kompanija Dok-ing mogla bi da započne serijsku proizvodnju prvog hrvatskog automobila, 260 cm dugačkog dvoseda na struju.

Ponos hrvatske autoindustrije, dosad isključivo orijentisane na proizvodnju delova, uskoro bi mogao da postane gradski mališan za sada pod imenom XD, čije izrade se prihvatila zagrebačka kompanija Dok-ing, u svetu poznata po izradi mašina za de-miniranje.

Gotovo senzacionalno zvuči informacija da će prototip pokretan elektromotorom i litijum-gvožđe fosfatnim baterijama nove generacije biti spreman za vožnju već krajem 2009. godine, nakon čega će serijska proizvodnja zavisiti isključivo od finansijskih sredstava. Osim što su ove baterije ekološki prihvatljive i nezapaljive, odlikuje ih i autonomija do 250 km, a biće moguće puniti baterije i kočenjem.

Na zamisao stvaranja automobila koji će većim delom biti plod hrvatske pameti i znanja pre godinu dana došao je Vjekoslav Majetić, glavni inženjer i vlasnik Dok-inga.

Iako se može zaključiti da je reč o ambicioznom projektu, čelnom čoveku zagrebačke kompanije ne nedostaje optimizma i čvrsto veruje u uspešno stvaranje prvog hrvatskog auta.

- Sve što smo dosad projektovali pokazalo se u praksi više nego uspešnim. Ako ne bude većih potresa, već sledeće godine ćemo tržištu ponuditi udoban, siguran i okretan dvosed, namenjen za brže i jeftinije kretanje po gradskim ulicama. Naš automobil će imati autonomiju do 250 km, što je više nego dovoljno za dnevne potrebe većine vozača, govori Majetić, svestan da će za izgradnju pogona i pokretanje serijske proizvodnje biti potrebno osigurati oko 100 miliona evra. Uporedo s razvojem, zato se traže i ulagači voljni da sufinansiraju projekat sa svetlom komercijalnom perspektivom. Priča bi trebala ozbiljno zanimati i državne institucije, jer Dok-ing proizvodnju 260 cm dugačkog gradskog dvoseda u celosti namerava zadržati u Hrvatskoj i tako zaposliti niz kooperanata.

Kompanija Tema iz Pule već je razvila prikladne elektromotore (45 kW, 600 Nm) koji će se ugrađivati u prednje točkove sa kojima će auto razvijati maksimalnih 120 km/h. Osim toga, posao izgradnje šasije dogovoren je s Eko-Međumurjem, dok će deo proizvodnje obavljati i zavod za energetsku i procesnu opremu TPK.

Zbog višegodišnjeg iskustva u proizvodnji delova za autoindustriju, novi posao se smeši i drugim kompanijama, a jedino što će se baterije uvoziti baterije, jer bi u njohov razvoj bilo nerazumno ulagati.

Reč je o najskupljem delu svakog elektromobila, zbog čega se uz skupe litijum-jonske baterije planira ugradnja i znatno jeftinijih olovnih.

U zavisnosti od izabranih baterija i željenoj autonomiji i opremi konkretnog modela, kretaće se i cena. Trenutno je ona postavljena visoko i cilja se na cenu od 10.000 evra, što nije neizvodivo uz određene subvencije za zelena vozila, poznate u zapadnom svetu. Pošto je već zacrtano da će u budućnosti putevima vladati bešumna i čista vozila na struju, u Dock-ingu očekuju da će Hrvatska podržati razvoj elektroautomobila.

Dva elektromotora ukupne snage 90 kW/120 KS biće postavljena u prednje točkove, a isporučivaće ih kompanija Tema iz Pule. Obrtni moment od 600 Nm osiguravaće dobru startnost, dok će maksimalnih 120 km/h dopuštati i ležerno prevaljivanje dužih deonica na putevima.

Planirano je da krov bude u celosti prekriven staklom, ali će poslednju reč ipak imati konstruktori prilikom ocenjivanja sigurnosti. Atraktivno dizajnersko rešenje, kao i kod mnogih studija, u finalnoj verziji će možda ipak morati biti izostavljeno i zamenjeno nešto dosadnijim limom.

Kroz početne faze razvoja model nosi ime XD, delom zahvaljujući i nesvakidašnjem izgledu zadnjih svetlosnih grupa. U nazivu se slovo X odnosi upravo na dizajn svetala, a D označava Dok-ing, zagrebačku kompaniju koja potpisuje ideju stvaranja hrvatskog elektromobila.

Razvoj enterijera nije dovršen, ali dužina od 260 cm nameće određene zakonitosti. Ipak, prostor za inventivnost pronađen je na upravljačkom mehanizmu, koji će biti moguće pomerati sa leve na desnu stranu, a po želji i postaviti u sredinu. Dašak glamura ponudiće i skladno dizajnirana sedišta.

Pozitivnim raspletom priče o gradskom mališanu i stvaranjem ozbiljnije finansijske konstrukcije, Igor Jurić, dizajner Dokinga XD, mogao bi iz rukava izvaditi i dve godine stare crteže atraktivnog roadstera nazvanog Sisak. Bio bi to logičan nastavak priče o HR elektroautomobilima, a kupci bi uz ekonomičnost mogli uživati i u performansama pogona na struju.

Piše: Branimir Hitrec, AutoKlub.hr

„Crna tačka“ na prilazu Beogradu

Skretanje sa Ibarske magistrale ka Bubanj potoku verovatno je jedno od najopasnijih na prilazima Beogradu. Raskrsnica na kojoj se može desno ka Nišu i pravo ka Beogradu opasna je za vozače iz više razloga. Noću je smanjena vidljivost, na ovom delu puta brzo se vozi, a stručnjaci dodaju i da je raskrsnica slabo i nejasno označena pa bezbednost nije na zavidnom nivou.

Vozači koji se Ibarskom magistralom kreću ka Beogradu na prilazu gradu, posle petlje „Orlovača“, nailaze na komplikovanu situaciju na putu. Kolovoz se sužava, od tri trake (dve za kretanje jedna zaustavna) vozila ulaze u dve sužene. Desna saobraćajna traka namenjena je za skretanje na Kružni put koji vodi ka Bubanj potoku (uključenje na autoput Beograd - Niš), a leva (brža) za nastavak pravo ka Beogradu. Problem nastaje kada vozači iz desne trake počnu da se prestrojavaju u levu da bi nastavili dalje ka Beogradu i time seku put onima iz leve trake, koja je po saobraćajnim pravilima brža i služi za preticanje. Sve se to događa na suženom delu puta koji je ograđen metalnim ogradama, gde je preticanje dozvoljeno jer nema znaka za zabranu, i gde je srednja traka isprekidana što sve povećava rizik. Vozači kažu da je raskrsnica na koju nailaze nejasno urađena i obeležena, da zbunjuje i da često ne znaju gde da skrenu.
- Svi skreću iz desne u levu traku i to pre same raskrsnice što može imati katastrofalne posledice. Vozi se brzo a zašto i ne bi kad ne postoji znak za ograničenje. Noću je najopasnije jer nije dobro osvetljeno. Ja često prolazim ovuda pa znam kako da vozim ali se bojim kako će onaj koji prvi put ovuda prolazi - priča vozač Saša Katić.
Sto metara pre raskrsnice postoji znak za skretanje prema Nišu a na kolovozu su ispisane strelice za skretaje u desno ka Nišu, odnosno pravo ka Beogradu. Saobraćajni stručnjaci, međutim, smatraju da to nije dovoljno i napominju da je ova raskrsnica katastrofalno obeležena i kad je u reč o vertikalnoj i kad je reč o horizontalnoj signalizaciji.
- Raskrsnica mora drugačije da se označi. Najvažnije je da se vozilima koja idu ka Beogradu na vreme saopšti informacija i odredi prestrojavanje u levu traku da bi imali vremena to da učine. Ovde signalizacija ljude dovodi u zabludu i pitanje je trenutka kad će se tu dogoditi saobraćajna nesreća sa većim ili manjim posledicama – upozorava saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
Stručnjaci kažu i da je problem mali radijus krivine koja prethodi kritičnoj raskrsnici. To znači da je krivina oštra i da je neophodno sporije kretanje vozila da bi se bezbedno savladala. Međutim, na ovom delu puta ne postoji znak za smanjenje brzine kretanja a opasnost se vidi iz činjenice da na tu krivinu vozači nailaze iz dugačkog pravca, sa tri saobraćajne trake, na kome mnogi voze i preko 80 kilometara na sat. Vozačima se mora još nekoliko kilometara ranije, više puta nagovestiti šta ih čeka na putu, da ne bi morali da reaguju naglo i u poslednjem trenutku što često prethodi kobnim greškama. Da bi se sprečile nesreće potrebno je i da saobraćajna policja uradi svoj deo posla, da intenzivnije koltroliše učesnike u saobraćaju na ovom delu Ibarske magistrale, koja je inače jedan od najopasnijih magistralnih puteva u regionu. Pored puta, u zoni raskrsnice i dugačke krivine mnogo je olupina, branika i radkapni svakakvih modela automobila. To navodi na zaključak da je je ovde već bilo saobraćajnih udesa a pitanje je dana kada će se destiti još neki, upozoravaju stručnjaci.

„Putevi Srbije” bez odgovora
Ibarska magistrala je magistralni put koji je u nadležnosti države. O njoj računa vodi javno preduzeće “Putevi Srbije”. Nažalost iz ovog preduzeća juče nismo dobili bilo kakav odgovor na ovu temu.

Brzinu smanjiti na 30
Naglo smanjenje brzine većina vozača doživljava kao šok. Možda će 99 odsto njih pravovremeno i na pravi način reagovati pre ulaska u krivinu, ali sigurno neće svi. Da bi bili bezbedni u krivini koja prethodi skretanju na Kružni put, vozači moraju da smanje brzinu kretanja na 30 kilometara na čas što treba narediti saobraćajnim znakom za smanjenje brzine, kažu stručnjaci.

Preuzeto sa www.blic.rs

GAZ otpušta sedam hiljada radnika

| Izvor: SEEbiz

Moskva -- Drugi najveći ruski proizvođač vozila GAZ će ovog meseca srezati sedam hiljada radnih mesta zbog pada prodaje vozila. Predstavnici tog proizvođača navode da se rusko tržište vozila, jedno od najbrže rastućih svetskih tržišta pre ekonomske krize, smanjilo se gotovo za polovinu u ovoj godini. U GAZ-u kažu da očekuju još gore razdoblje, nagovestivši da bi taj proizvođač vozila mogao da bude prisiljen da zatvori nekoliko poslova. Ne postoje moguće mere kojima bi se stimulisalo tržište, kažu u toj kompaniji i dodaju da mere koje je preduzela vlada do sada nisu dale rezultate. Proizvođaču čuvenog modela „volga“ obećane su četiri milijarde rubalja (92 miliona evra) u sklopu vladinog programa pomoći za premošćivanje nelikvidnosti u teško pogođenoj ruskoj automobilskoj industriji, koju dodatno pritiska navala uvoza. Prodaja vozila u Rusiji pala je za 47 posto u prvih pet meseci ove godine u poređenju s istim razdobljem lani, objavilo je Evropsko poslovno udruženje.

Počinje montaža dizel "punta"

| Izvor: Tanjug

Kragujevac -- U pogonima kragujevačke fabrike "Zastava" u petak počinje sklapanje automobila "punto klasik" sa dizel motorom jačine 1.300 kubika. Dizel motor od 1.300, "Sve je spremno za montažu dizel varijante 'punto klasika'. Montirana je nova oprema za ugradnju motora, instalirana je nova oprema za njegovu ugradnju, kao i dodatni alati i deo za transport dizel motora", izjavio je generalni direktor Grupe "Zastava vozila" Zoran Radojević. Sve to, dodao je on, finansiralo je preduzeće "Fijat automobili Srbija". Radojević kaže da je dizel motor od 1.300 kubika "1.3 multi džet" najbolji motor, što je pokazala i probna montaža "punto dizelaša". On je podsetio da je montiranje "punto klasika" počelo krajem marta ove godine i da je do danas sklopljeno 4.400 automobila sa benzinskim motorom. Prvi čovek kragujevačke "Zastave" kaže da prodaja prati proizvodnju i da je kupcima do sada isporučeno 3.800 vozila, a u toku je transport preostalog broja proizvedenih vozila. Povodom ceremonije zvaničnog početkla sklapanja "punta klasik" sa dizel motorom, u Kragujevcu će, kako se očekuje, boraviti potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, prvi čovek zajedničkog preduzeća "Fijat automobili Srbija" Đovani de Filipis i predstavnici ambasade Italije u Beogradu.

Malo para od preregistracije

Namera države da u svoju kasu unese 1,5 milijardu dinara od preregistracije automobila koji se u Srbiji voze kao vlasništvo predstavništava stranih firmi ili sa, recimo, crnogorskim tablicama, teško će se ostvariti. Veoma mali broj vlasnika ovih vozila odlučio se da plati carinu i PDV i registruje ih u Srbiji.

“Od 22. aprila ove godine, kada je na snagu stupila Uredba o uvozu automobila sa “E” tablicama, pa do 30. juna, ukupno je uvezeno i konačno ocarinjeno 87 vozila”, kažu u Upravi carina.

“Na ime carine i poreza na dodatu vrednost naplaćeno je 39 miliona dinara”.

Prema podacima nadležnih, u Srbiji je, do donošenja dopune Uredbe o uvozu motornih vozila, bilo preko 1.500 vozila korišćenih za potrebe predstavništava inostranih firmi. Poznato je da su mnogi građani koristili tada važeću zakonsku mogućnost da vozila (uglavnom luksuzna) uvezu privremeno bez plaćanja ikakvih dažbina državi. Tako je, u proseku, država po jednom ovakvom vozilu gubila od 10.000 do 40.000 evra.

Za sada je, prema podacima Uprave carina, 35 ovakvih vozila vraćeno u zemlju odakle su i uvezena.

Izuzetno je malo i interesovanje za registraciju automobila koji su se, bez ispunjenih propisanih standarda, prethodnih godina vozili u Srbiji. Takvih je, kako su govorili nadležni, u prethodnim godinama bilo oko 50.000.

Za sada je pogodnost registrovanja vozila koji ne ispunjavaju standard “evro tri”, uz uslov da ga vozi građanin Srbije, uz validno punomoćje izdato pre 1. januara prošle godine, iskoristilo samo 1.000 zainteresovanih.

Prosečna vrednost ovih automobila je oko 1.000 evra, pa su procene da će se na srpskim otpadima, posle 22. jula ove godine, naći više od 40.000 vozila. Država je, od carina i poreza naplaćenih po ovom osnovu, do sada zaradila samo 50 miliona dinara.

Trećina vrednosti automobila

Sam postupak uvoza obavlja se u svim carinarnicama, što znači da građani ne moraju da se javljaju u carinarnicama prema mestu prebivališta. Prilikom uvoza potrebno je dostaviti prateću dokumentaciju vozila, punomoćje, ličnu kartu, ali i dovesti vozilo u nadležnu carinarnicu.
Važeća carinska stopa za uvoz automobila je 12,5 odsto (za vozila poreklom iz EU - 10 odsto), dok je stopa PDV 18 odsto, što kumulativno iznosi 31-33 odsto vrednosti vozila.

Katalog odlučuje

Vrednost vozila vrši se na osnovu kataloga Uprave carina.
“Do sada nije bilo nikakvih primedbi na procenu vrednosti automobila, jer se ona vrši na potpuno isti način kao i do sada”, kažu u Upravi carina.

Preuzeto sa www.autobrief.com

Najviše ukradenih folksvagena

Autor: E. B.

Od ukupno 4.100 ukradenih automobila u prošloj godini, najviše je folksvagena. Čak svaki četvrti nestali automobil je ove marke. Sledeći na rang-listi su „zastave“, a zatim slede audi (10%), mercedes (9%), opel (7%) i BMW (5 odsto). Sve ostale marke automobila koje su ukradene na području Srbije čine ukupno 20 procenata.

Besplatan autobuski prevoz na Egzit

Autor: A. N. |

Kompanija „Carlsberg“ je u saradnji s Egzitom pokrenula akciju „Ako vozim, ne pijem. Ako pijem, ne vozim“ u okviru koje će za egzitaše biti organizovan besplatan autobuski prevoz tokom trajanja festivala.


Svakoga dana će 36 autobusa polaziti iz najvećih gradova Srbije u pravcu Novog Sada i, naravno, vraćati putnike u mesto polaska. Takođe, 25 autobusa je obezbeđeno za egzitaše iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Bugarske. Posetioci koji su već kupili karte za Egzit, autobuske karte mogu rezervisati preko sajta: www.myexit.org, a detaljne informacije o terminima polazaka mogu se pronaći na internet stranici: www.exitfest.org. Zvezde festivala biće Mobi, Peti Smit, „Prodigy“...

Lepo ponašanje u prevozu se podrazumeva!

Lepo ponašanje u prevozu se podrazumeva!

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Vozovi retko kasne, ali se za njima često trči

Za razliku od nekih drugih naroda, Nemci se u javnom gradskom prevozu ponašaju prilično fino. Ne ostavljaju otpatke, flaše, a pušenje u prevozu im nije ni na kraj pameti. Ispijanje piva u metrou - to se već viđa.

U takozvani „laki metro“ ili „under-bahn“ ulaze tri druga, sličnih godina. Jedan očigledno dolazi sa posla sa sve kravatom i lap-topom. Druga dvojica ležernije obučeni, ali zajednički imenitelj im je flaša piva koju svako lagano gustira.

Iako i Nemci znaju da se ponašaju „opuštenije“ u gradskom prevozu, posebno petkom i subotom uveče, gotovo je nemoguće videti na podu otpatke ili daleko bilo prazne flaše jer: redovno se čisti, ljudi imaju svest o zajedničkom prostoru, a nisu ni ludi da ostave flašu kad je kaucija za svaku 25 centi.

Štefi je studentkinja, a student kao student – automobila nema, ali zato ima povlasticu za gradski prevoz. „Nikada nisam videla nešto posebno neobično u metrou. Viđam, naravno, ljude koji jedu i piju i, mnogo češće, one koji čitaju novine i knjige ili samo pričaju međusobno.“

Kontrole redovne – kazne niske

Kazne, kada se uporede sa nemačkom prosečnom platom, i nisu neki bauk. Zanimljivo je da se više isplati pušiti nego jesti ili piti u voziću. Tako bi onaj ko truje sebe i druge duvanskim dimom, ako ga uhvati kontrola, morao da plati 15 evra, a kazna za konzumiranje alkoholnih pića, zatim toplih jela i sladoleda iznosi 20 evra. Istu sumu kontrolori mogu da naplate onima koji na bilo koji način prljaju autobuse i vozove.

Što veći grad, to veći problemi, ali recimo u Bonu nema ispisanih grafita, tapacirane stolice nisu isečene, a tasteri za otvaranje vrata nisu polupani. U Bonu niko ne ustupa mesto bakama iz jednostavnog razloga što mesta uvek ima više nego dovoljno: čak i za kućne ljubimce, dečija kolica ili omiljeno prevozno sredstvo Bonjana: bicikl. U ovom poslednjem slučaju trebalo bi kupiti posebnu kartu koja je nešto skuplja od standardnih 2,40 evra - ali to retko ko radi.

Sve u svemu: Nemci su prilično fini u gradskom prevozu. Međutim, da su baš svi takvi, kontrole i kontrolora ne bi ni bilo.

autor: Nemanja Rujević

odg. urednik: N. Jakovljević