„Crna tačka“ na prilazu Beogradu

Skretanje sa Ibarske magistrale ka Bubanj potoku verovatno je jedno od najopasnijih na prilazima Beogradu. Raskrsnica na kojoj se može desno ka Nišu i pravo ka Beogradu opasna je za vozače iz više razloga. Noću je smanjena vidljivost, na ovom delu puta brzo se vozi, a stručnjaci dodaju i da je raskrsnica slabo i nejasno označena pa bezbednost nije na zavidnom nivou.

Vozači koji se Ibarskom magistralom kreću ka Beogradu na prilazu gradu, posle petlje „Orlovača“, nailaze na komplikovanu situaciju na putu. Kolovoz se sužava, od tri trake (dve za kretanje jedna zaustavna) vozila ulaze u dve sužene. Desna saobraćajna traka namenjena je za skretanje na Kružni put koji vodi ka Bubanj potoku (uključenje na autoput Beograd - Niš), a leva (brža) za nastavak pravo ka Beogradu. Problem nastaje kada vozači iz desne trake počnu da se prestrojavaju u levu da bi nastavili dalje ka Beogradu i time seku put onima iz leve trake, koja je po saobraćajnim pravilima brža i služi za preticanje. Sve se to događa na suženom delu puta koji je ograđen metalnim ogradama, gde je preticanje dozvoljeno jer nema znaka za zabranu, i gde je srednja traka isprekidana što sve povećava rizik. Vozači kažu da je raskrsnica na koju nailaze nejasno urađena i obeležena, da zbunjuje i da često ne znaju gde da skrenu.
- Svi skreću iz desne u levu traku i to pre same raskrsnice što može imati katastrofalne posledice. Vozi se brzo a zašto i ne bi kad ne postoji znak za ograničenje. Noću je najopasnije jer nije dobro osvetljeno. Ja često prolazim ovuda pa znam kako da vozim ali se bojim kako će onaj koji prvi put ovuda prolazi - priča vozač Saša Katić.
Sto metara pre raskrsnice postoji znak za skretanje prema Nišu a na kolovozu su ispisane strelice za skretaje u desno ka Nišu, odnosno pravo ka Beogradu. Saobraćajni stručnjaci, međutim, smatraju da to nije dovoljno i napominju da je ova raskrsnica katastrofalno obeležena i kad je u reč o vertikalnoj i kad je reč o horizontalnoj signalizaciji.
- Raskrsnica mora drugačije da se označi. Najvažnije je da se vozilima koja idu ka Beogradu na vreme saopšti informacija i odredi prestrojavanje u levu traku da bi imali vremena to da učine. Ovde signalizacija ljude dovodi u zabludu i pitanje je trenutka kad će se tu dogoditi saobraćajna nesreća sa većim ili manjim posledicama – upozorava saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
Stručnjaci kažu i da je problem mali radijus krivine koja prethodi kritičnoj raskrsnici. To znači da je krivina oštra i da je neophodno sporije kretanje vozila da bi se bezbedno savladala. Međutim, na ovom delu puta ne postoji znak za smanjenje brzine kretanja a opasnost se vidi iz činjenice da na tu krivinu vozači nailaze iz dugačkog pravca, sa tri saobraćajne trake, na kome mnogi voze i preko 80 kilometara na sat. Vozačima se mora još nekoliko kilometara ranije, više puta nagovestiti šta ih čeka na putu, da ne bi morali da reaguju naglo i u poslednjem trenutku što često prethodi kobnim greškama. Da bi se sprečile nesreće potrebno je i da saobraćajna policja uradi svoj deo posla, da intenzivnije koltroliše učesnike u saobraćaju na ovom delu Ibarske magistrale, koja je inače jedan od najopasnijih magistralnih puteva u regionu. Pored puta, u zoni raskrsnice i dugačke krivine mnogo je olupina, branika i radkapni svakakvih modela automobila. To navodi na zaključak da je je ovde već bilo saobraćajnih udesa a pitanje je dana kada će se destiti još neki, upozoravaju stručnjaci.

„Putevi Srbije” bez odgovora
Ibarska magistrala je magistralni put koji je u nadležnosti države. O njoj računa vodi javno preduzeće “Putevi Srbije”. Nažalost iz ovog preduzeća juče nismo dobili bilo kakav odgovor na ovu temu.

Brzinu smanjiti na 30
Naglo smanjenje brzine većina vozača doživljava kao šok. Možda će 99 odsto njih pravovremeno i na pravi način reagovati pre ulaska u krivinu, ali sigurno neće svi. Da bi bili bezbedni u krivini koja prethodi skretanju na Kružni put, vozači moraju da smanje brzinu kretanja na 30 kilometara na čas što treba narediti saobraćajnim znakom za smanjenje brzine, kažu stručnjaci.

Preuzeto sa www.blic.rs