Gorivo kod nas najskuplje u regionu

Usklađujući cenu sa svetskim kretanjem nafte gorivo je u Srbiji od početka godine već poskupelo za skoro 26 dinara, a vozači u Srbiji će se od 27. juna na benzinskim pumpama ponovo suočiti sa novim cenama benzina višim za 3,4 dinara.

U Srbiji je benzin najskuplji u regionu, između ostalog i zbog toga što su dva puta povećavane akcize na naftne derivate kako bi se obezebedio veći priliv novca u republički budžet.

Ministarstvo rudarstva i energetike napravilo je novi presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu, pa će gorivo već od subote. Motorni benzin poskupeće u proseku za 3,11 dinara, a dizel goriva za 3,68 dinara. Motorni benzin MB 95 i BMB 95 iznosiće 103,72 dinara, evro premijum BMB 95 koštaće 111,46 dinara, BMB 92 iznosiće 102,09 dinara, a dizel gorivo D1 je 93,35 dinara. Dizel gorivo D2 koštaće 91,69 dinara, evro dizel 100,93 dinara, EKO 350 biće 94,90 dinara a EKO 50 dizel 98,64 dinara.

Slobodan Eremić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da Srbija ima najskuplji benzin u regionu i očekuje da će se novo poskupljenje odraziti na cene drugih proizvoda.

„Cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih mesec dana poskupela za dva dinara, a kod nas su derivati poskupeli za 10 dinara. Činjenica je da Srbija ima sada najskuplje gorivo u regionu, u Evropi Nemačka može sa nama da se meri, a kvalitet goriva nije ni blizu takav kao u Nemačkoj. Sigurno je da je gorivo input kod cene skoro svih proizvoda i da će to da utiče na povećanje njihovih cena i da nas uvuče u vrtloge inflacije. Bez obzira što je potrošnja goriva u ovo vreme veća, činjenica je da međutim u Srbiji ta potrošnja pada, a da je kod nas to tržište uređeno i da funkcioniše mi bi imali barem stagnaciju cena ako ne i pad“, navodi Eremić.

I pored toga što ministar energetike Petar Škundrić kaže da benzin kod nas nije skuplji nego u zemljama regiona, činjenice pokazuju suprotno.

Srbija je, poredeći se sa Bosnom, Makedonijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, skuplja za 10, 20, 30 pa čak i 40 dinara po litru za pojedine derivate. Razlog za takvu situaciju je to što su kod nas najveći i nameti države, kaže direktor Petropart Avie Aleksandar Mileusnić

„Akciza na benzine u Republici Srpskoj je oko 50 feninga po litri, odnosno 23-24 dinara, a akciza kod nas je 44 dinara. Slično je i na dizelima, znači ta razlika nastaje u fiskalnim zahvatanjima sa jedne strane i sa druge imamo prostu činjenicu da zbog tehnološkog nivoa razvijenosti naših rafinerija prostije rečeno zastarelosti, cena koštanja samog derivata ne može da bude niska, ona mora da bude visoka. Drugim rečima, jednog dana a nadamo se da to može da bude u skoroj budućnosti, kada se unaprede tehnološka postrojenja u rafinerijama, kada se modernizuje i revitalizuje, mi bismo trebali da imamo nižu samu cenu koštanja tog derivata“.

Ministarstvo energetike trenutno priprema novu formulu za izračunavanje cene goriva, po kojoj će pasti cena dizela ali će benzin dodatno poskupeti. Podsetimo da je pre tačno godinu dana cena benzina na svetskom tržištu dostigla rekord od 147 dolara za barel, ali je sada duplo jeftinija. Cene u Srbiji ne prate u potpunosti taj trend zbog povećanja akciza, ali i zbog slabljenja dinara u odnosu na dolar.

Cene goriva u regionu

Dok u Srbiji litar bezolovnog benzina košta 100,7 dinara, u BiH građani plaćaju 83.62 dinara za litar, u Makedoniji 96.22 dinara, u Hrvatskoj 99,59 dinara, a u Crnoj Gori 95.33 dinara po litru. Razlike u ceni euro-dizela još su veće. Tako u Srbiji litar euro-dizela košta 97 dinara, u BiH 78,85 dinara, u Hrvatskoj 88,78 dinara, u Makedoniji 75,6 dinara dok je u Crnoj Gori litar evro-dizela 82,24 dinara.

b92

Staro za novo i u Americi

Američka zakonodavna vlast je na radost kupaca, auto-dilera i proizvođača propisao niske kriterijume za učešće u programu “staro za novo” kojim obuhvata automobile sa potrošnjom od oko 13 litara na 100 km ili više, tržišne vrednosti u SAD od najmanje 3.500 dolara.

Američki građani će imati na raspolaganju vladin ček od 3.500 dolara prilikom kupovine novog automobila koji u proseku troši nešto manje od 11 litara na 100 km puta. Ček će biti uvećan za 1.000 dolara, ako je razlika u ekonomičnosti u korist novog automobila 10 milja pređenog puta za galon goriva.

Država će “trošadžijom” smatrati automobil koji je u stanju da sa jednim galonom goriva u rezervoaru prevali 18 milja, što je ekvivalent potrošnji od 13,1 litara benzina na 100 km pređenog puta. “Štedišom” će amerikanci smatrati vozilo koje u proseku prelazi najmanje 22 milje za galon, ili kako bismo mi to na starom kontinentu rekli: “troši 10,7 litara na 100 km”.

Tako na primer Dodge Magnum iz 2005. godine sa 5,7-litarskim V8 motorom koji se rangira sa 18 mpg na Edmundsu će biti kandidat za zamenu, dok Toyota Camry iz 2006. godine sa 3,3-litarskim V6 motorom i automatskim menjačem, koja postiže prosek od 18 mpg u gradu i 27 mpg na auto putu (u proseku 22 mpg) po svoj prilici neće moći da se zameni uz subvenciju, jer je već dovoljno ekonomična.

Američki kupci neće morati da se odreknu V6 motora, jer postoje automobili koji sa takvim motorima imaju rejting od 23 mpg. Prelazak na redni četvorocilindrični motor može biti motivisan cenom vozila, jer na primer aktuelni model Camrya sa 2,4-litarskim četvorocilindričnim motorom po EPA metrici postiže 22 mpg u gradu i 32 mpg na auto putu, a u proseku 26 mpg košta oko 20.000 dolara, pa Vladin ček od 3.500 dolara u tom slučaju predstavlja 15 posto uštede u startu.

Mogućnosti za skidanje 4.500 dolara sa cene novog automobila će se radovati mali broj vlasnika starih automobila, ako se odluče da promene stil automobila koji voze. Na primer, za vlasnika Chevrolet Malibua LS iz 2001. godine sa V6 motorom od 3,1 litre zapremine, čija je tržišna vrednost tek nešto veća od 4.500 dolara sa fabričkim rejtingom od 21 mpg po Edmundsu, “lov” na ček od 4.500 dolara bi značio kupovinu vozila koje ima rejting od 31 mpg, što je po Edmundsu na primer Honda Fit, kod nas poznata pod imenom Jazz, sa 1,5 litarskim motorom i automatskim menjačem.

Državna stimulacija je lako dostižna vlasnicima SUV-ova, pikap kamioneta i minivenova u SAD jer tu već ima modela sa rejtingom od veoma niskih 15 mpg. Vlasnik bi morao da odabere vozilo sa 5 mpg većim rejtingom i da dobije 4.500 dolara pri trgovini, što i nije tako teško izvesti jer jedna Toyota Tacoma može da se pohvali rejtingom od 21 mpg sa automatskim menjačem, a košta 16.000 dolara. Za one koji bi samo da menjaju svoj terenac, kamionet ili miniven, uz minimalne turbulencije, za 3.500 dolara je potrebno da pronađu model koji je za 2 mpg bolje rangiran po pitanju ekonomičnosti vožnje.

Osim za kupovinu, program “staro-za-novo” će biti primenjiv i za vozila finansirana lizingom. Vozilo koje se daje u zamenu mora biti osigurano za 2008. godinu.

Vozila starija od 1984. godišta će automatski ići na otpad i u reciklažu, ali malo je verovatno da će postojati vozila čija je tržišna vrednost 3.500 dolara, a da su toliko stara. Program je projektovan za ukupno 25 miliona vozila.

Preuzeto sa www.b92.net

Automobil je za muškarca najbolji prijatelj a za žene potreba ili statusni simbol

Muškarci nerado govore o emocijama prema ženama, ali će zato o svom automobilu opširno pričati i prijateljima i partnerki. Stručnjaci sa Kembridža su nakon nedavno sprovedenog iscrpnog istraživanja utvrdili da muškarci svest o sebi lakše projektuju na objekte, pa česta pojava identifikovanja muškaraca sa njihovim četvorotočkašem predstavlja “produžetak” njihovog karaktera.

Zbog toga veliki broj njih mnogo voli svoje automobile i teže podnosi kvarove i oštećenja. Dame, sa druge strane, automobil doživljavaju ili kao statusni simbol ili kao sredstvo da lakše završe dnevne obaveze. Samo poneka će se prema automobilu odnositi kao prema živom biću, a ukoliko je to slučaj, stručnjaci tvrde da su takve dame usamljene.

Preuzeto sa www.autobrief.com

Nalepnicama protiv bahatog parkiranja u Beogradu

Beograđanima koji se bahato parkiraju može se desiti da im pauk odnese automobil, ali ako imaju sreće da zateknu auto na nepropisnom mestu, možda na vozilu zateknu i nalepnicu koja prolaznike obaveštava da je reč o bahatom vozaču.

Za pauk su zadužene zvanične i legalne strukture, a akciju “bahatoparkiram.com” pokrenulo je, kao “gerilsku akciju” Udruženje građana KRIO - Kolektiv za razvoj i održivost (www.krio.rs).

AKCIJA
Vozači koji zateknu nalepnicu bahatoparkiram.com na zadnjem delu svog vozila, na sajtu mogu da pročitaju obaveštenje da su je zaslužili time što su pomogli sporiji protok i zaustavljanje saobraćaja, ugrožavanje bezbednosti vozača i pešaka, veću emisiju štetnih gasova, lošije psihičko stanje učesnika u saobraćaju.

Bahatim vozačima se poručuje da ilustruju dubok i višeslojan nedostatak kulture i tolerancije i nude dve mogućnosti - da tuže Udruženje zbog uništavanja lične imovine i nanošenja duševnog bola ili da priznaju krivicu i podrže projekat.

U prvom slučaju link vodi ka internet stranici Prvog opštinskog suda, a drugi link omogućava preuzimanje materijala za štampanje nalepnica “bahatoparkiram.com”.

Preuzeto sa www.24sata.co.yu

Skuter a zakon kaže da je auto

“Pjađo“ (Piagio) je predstavio novu verziju skutera MP3 sa oznakom LT i motorom od 400 kubika. Za razliku od prethodnih MP3 modela sa tri točka manjih kubikaža (125 i 250 kubika) model LT može se registrovati kao automobil, voziti se legalno bez kacige i bez
dozvole za upravljanje motociklima.

MP3 LT poseduje šire postavljene prednje točkove i nožnu komandu kočnice koja deluje na sva tri točka. To je u većini zemalja, prema propisima, dovoljno da se smatra automobilom. Prethodni modeli imaju odvojene ručne komande prednje i zadnje kočnice.

Princip upravljanja je ostao isti kao i kod ranijih MP3 modela. Prednji točkovi prate skuter i u krivinama se “obaraju“ zajedno sa ramom. Dupli točkovi pružaju duplo veću stabilnost i veću kontaktnu površinu sa tlom. Posebno je stabilan pri kočenju gde i ako blokiraju točkovi neće doći do pada.

Kao i kod manje braće, poseduje prekidač koji zaključava prednji trap u uspravnom položaju tako da može stabilno da stoji bez štendera. Ovaj sistem omogućava da se npr. na semaforu bezbedno zaustavite bez spuštanja nogu ili vozilo ostavite parkirano. Zavrtanjem ručice gasa trap se otključava i ponovo može da se skreće.
Novi motor razvija 34 KS i omogućava brzine preko 160 km/h što ovaj “skuter“ čini pogodnim i za duže vožnje. Kroz gužve se teže provlači zbog širine prednjih točkova tako da nećete biti u velikoj prednosti u odnosu na automobile. Cena “auto-skutera“ MP3 LT je oko 7.500 evra, taman koliko su u “Pjađu“ procenili da vredi želja za vožnjom skutera bez “peripetija” vezanih za polaganje testa za vožnju motora.

Preuzeto sa www.autobrief.com

Teretnjaci bez vikend zabrane do daljnjeg

Jedino u Srbiji tokom vikenda i praznicima kamioni mogu neometano da saobraćaju. U zemljama u okruženju i Evropi postoji zabrana kretanja ovih vozila tokom vikenda i praznika. Tako kamiondžije isplaniraju da kroz našu zemlju voze dok traje zabrana saobraćaja u ovim zemljama. To, međutim, utiče na sve veće gužve na našim putevima, ali i na smanjenje bezbednosti u saobraćaju.

Iako je odluka o ovoj zabrani kretanja teretnjaka postojala osamdesetih, ukinuta je pre skoro 20 godina. Ipak, iz Ministarstva za infrastrukturu kažu da će verovatno do septembra ili oktobra ova zabrana ponovo stupiti na snagu. Čeka se, naravno bez razloga, usvajanje novog zakona o bezbednosti u saobraćaju.

“U toku je izrada projekta, kojim će se napraviti mesto gde će se zaustavljati kamioni tokom vikenda. A čim novi zakon o bezbednosti saobraćaja stupi na snagu, moći ćemo da radimo na tome da se ponovo donese uredba koja će zabranjivati kretanje teretnih vozila kroz Srbiju tokom vikenda i praznicima”, kaže za “Blic nedelje” Demir Hadžić iz Ministarstva za infrastrukturu.

Gužve na granicama

Zbog dozvoljenog kretanja u dane vikenda, na graničnim prelazima i ulascima u Srbiju gotovo svakog petka se stvaraju dodatne gužve. Vozači kamiona, naime, planiraju putovanja tako da stignu na ulaz u Srbiju do petka u ranim popodnevnim satima. Tako obezbeđuju da u vreme dok u susednim zemljama važi zabrana, oni slobodno saobraćaju putevima Srbije.

Prema rečima Vladimira Rebića, načelnika Odeljenja za kontrolu i regulisanje saobraćaja u MUP-u Srbije, ovakva odluka bi znatno poboljšala bezbednost u saobraćaju. Iako je ona već davno ukinuta, u prestonici postoji zabrana kretanja teretnjaka četiri sata dnevno. Teretnjaci koji imaju više od tri i po tone nosivosti ne mogu da se kreću određenim ulicama glavnog grada u periodu od 7 do 9 i od 16 do 18 sati. U Beogradu, naime, postoje dva tranzitna prstena u kojima se kreću ova vozila. Kako je istakao naš sagovornik, čak 90 odsto kamiondžija poštuje zabrane kretanja u ovom periodu kroz Beograd. Ukoliko kamiondžija ne poštuje vremensku zabranu koja u glavnom gradu traje četiri sata, propisuje se prekršajna kazna od svega dve hiljade dinara. Ipak, nikakva ograničenja ne važe za autoput koji prolazi kroz Beograd.

“Takođe iz pravca Pančeva i Zrenjanina i preko Pančevačkog mosta i do luke Beograd ne postoji nikakva zabrana kretanja za ova vozila. Ovo je takozvana slobodna zona za kretanje teretnjaka”, kaže Vladimir Rebić, načelnik Odeljenja za kontrolu i regulisanje saobraćaja u MUP-u.
Kao ni u Beogradu, ni u ostalim gradovima u Srbiji ne postoji zabrana kretanja teretnjaka vikendom. Postoje samo vremenska ograničenja, ili po pitanju težine vozila. Tako na primer, u Kragujevcu postoji zabrana kretanja teretnjaka koji su teži od pet tona određenim ulicama, osim od 22 pa do pet sati ujutru.

Gužve na granicama
Zbog dozvoljenog kretanja u dane vikenda, na graničnim prelazima i ulascima u Srbiju gotovo svakog petka se stvaraju dodatne gužve. Vozači kamiona, naime, planiraju putovanja tako da stignu na ulaz u Srbiju do petka u ranim popodnevnim satima. Tako obezbeđuju da u vreme dok u susednim zemljama važi zabrana, oni slobodno saobraćaju putevima Srbije. Stručnjaci tvrde da je ovo bio i cilj nadležnih ministarstava kako bi privukli vozila iz inostranstva da saobraćaju kroz našu zemlju. Situacija se ponavlja u nedelju predveče kada teška vozila nastoje da napuste Srbiju i ponovo se nalaze na graničnim prelazima i izlascima iz Srbije.

Preuzeto sa www.autobrief.com

Benzin skuplji za tri dinara

Benzin skuplji za tri dinara

Autor: Bojana Stamenković

Gorivo će od subote najverovatnije biti skuplje za tri dinara u proseku. Ministarstvo rudarstva i energetike napraviće sutra redovan presek kretanja cena nafte na svetskom tržištu, ali kako je nafta poskupela za poslednjih 15 dana, više cene dizela i benzina su neminovne. Tržište naftnih derivata u Srbiji danima je u žiži javnosti naročito zbog stalnih poskupljenja, ali i najave da bi uskoro moglo da dođe do izmene načina određivanja njihove cene. Dodatno zabrinjava i zahtev Naftne industrije Srbije da joj država odobri poskupljenje usluge prerade nafte. Ideja je da se cena derivata ubuduće određuje na osnovu njihove cene u svetu, a ne više na osnovu svetske cene sirove nafte. Kada će ova uredba biti doneta teško je prognozirati, kao što nije izvesno ni kada bi mogla da se poveća cena prerade. U međuvremenu, privatni naftaši su od NIS-a posle dosta odugovlačenja dobili zahtev da se izjasne koju količinu nafte nameravaju da im daju na preradu do kraja godine. Tako je u poslednjem trenutku otklonjena mogućnost da dođe do problema u poslovanju privatnih kompanija kod nas, jer je dogovor trebalo postići još u maju. Pretpostavlja se da je NIS sa dogovorom o preradi odugovlačio jer je očekivao da se poveća cena prerade, ali kako oko toga još nema dogovora, morali su da popuste. Naftaši tvrde da se u pregovorima o povećanju cene prerade, kao ni o novoj uredbi nije daleko odmaklo, te da ne očekuju da se odluka donese u letnjim mesecima. Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da su u nadležnim telima počeli razgovori o novoj formuli za određivanje cene goriva, prema kojoj bi trebalo da se prati kretanje cena derivata, a ne nafte. Dok ovi razgovori traju, na snazi ostaje usklađivanje cena derivata sa cenom nafte u svetu na 15 dana. Prema novom preseku cena, litar motornog benzina MB 95 i BMB 95 bi od subote umesto sadašnjih 100,71 koštao 103,71 dinar, dok bi evrodizel umesto 97 dinara koštao 100 dinara. Božo Stanišić iz privatne naftne kompanije „Petrobart Avija” kaže da bi postojeća uredba o određivanju cena goriva mogla da ostane na snazi možda i do septembra. - Imali smo razgovore sa ministarstvom i sada nam predstoji da čekamo odluku. Ono što je novo jeste da su privatni prerađivači dobili pismo od NIS-a da se izjasnimo o količinama nafte koje nameravamo da im damo na preradu. Oni su, naravno, do sada čekali bolje uslove za sebe u smislu nove cene prerade. Međutim, ni njima se ne isplati da čekaju, jer ako nema prerade, mora da se otvori tržište, a to nije u interesu NIS-a ovakvog kakav je - objašnjava Stanišić. Nadležni su već više puta isticali da bi poskupljenje prerade nafte na 52 dolara po toni podiglo maloprodajne cene za oko 2,5 dinara za litar. Ipak, dok se to ne desi, privatni naftaši će preradu plaćati po postojećoj ceni. Nebojša Atanacković, predsednik UO „Nafta”, kaže da se sa podizanjem cene prerade odugovlači verovatno zato što je ministarstvo svesno da je ovo najgori mogući trenutak da se to učini. - Ako bi došlo do promene cene u preradi nafte, došlo bi i do promene maloprodajne cene. Moguće je da se odugovlači jer je ovo najgori momenat da prerada poskupi kada cena nafte toliko skače i gorivo poskupljuje kod nas. U ministarstvu, doduše, nisu rekli da nije nerealno da se cena prerade poveća. Pitanje je samo koliko. S druge strane, ne znam ni zašto se NIS toliko buni, jer sa ovakvom cenom goriva prerađivači dobijaju. Kupovali smo naftu kada je cena bila 50 dolara, a sada derivate prodajemo kada je cena 70 dolara za barel - ističe Atanacković. Gorivo je poslednji put poskupelo 10. juna u proseku za 3,96 dinara, pri čemu su motorni benzini poskupeli za 3,63 dinara, a dizel goriva za 4,30 dinara. Do poskupljenja naftnih derivata došlo je zbog toga što je cena nafte od poslednje korekcije cena u proseku povećana za 8,92 odsto.

Pogled u unutrašnjost nove Astre

Iz Opela su stigle prve zvanične kompjuterski generisane slike enterijera nove Astre u najbolje opremljenoj verziji tapaciranoj kožom. Detaljno smo pogledali raspoložive slike, izdvojili slike detalja i sabrali zapažanja.

Ovalna linija kokpita se produžava i na prednjim vratima, što je rešenje koje smo imali priliku da vidimo kod za broj veće Insignie.

Enterijer u ovoj vrhunskoj varijanti odaje utisak sportskog luksuza na futurističkoj osnovi, tako da mu jedino klasičari i konzervativci mogu uputiti kritike za stajling.

Ručke za zatvaranje prednjih vrata sa refleksivnim finišom su u obliku velikog pisanog slova J koje se uliva u komforne naslone za ruke. Iza njih je postavljen izvor ambijentalnog crvenog svetla, a istovetan svetlosni efekat je primenjen i iza kućišta ručice menjača, bliže elektronskoj ručnoj kočnici.

Crveno pozadinsko osvetljenje je prisutno i na centralnoj konzoli, displeju putnog računara i cevastih kućišta analogne instrumentacije.

U Opelu su osvežili formu i raspored komandi i instrumenata, u skladu sa šemom primenjenom kod Insignije. Opel nije odustao od klasične kontakt brave cilindričnog oblika, ali ni od oblika ergonomskog trokrakog volana sa komandama tempomata na levom paoku, odnosno komandama audio sistema na desnom paoku volana.

U opremi sa Bluetooth bežičnom vezom, na volanu se pomoću dodatne klackalice odgovara na poziv i "spušta" slušalica, odnosno utišava ozvučenje.

Poredeći novu sa prethodnom generacijom Astre, primećujemo da je vraćena tradicionalna valjkasta komanda za zaključavanje vrata, a da se među standardne instrumente vratio analogni pokazivač temperature rashladne tečnosti motora.

Veliki kružni prekidač za svetla ostao je manje-više nepromenjen, ali su sada tu vertikalni potenciometri za podešavanje visine svetlosnog snopa i intenziteta pozadinskog osvetljenja instrumenata. Komanda za podešavanje bočnih ogledala, sada u formi valjkastog džojstika, pomerena je ka ručici za otvaranje vrata i ogledalu, dok su komande elektro-podizača stakala skrivene iza ručke za zatvaranje vrata.

Višenamenske polugice na vratu upravljača sada imaju sve moguće funkcije logično raspoređene po prstenovima i klackalicama.

Najočiglednije promene nastale su na centralnoj konzoli. Novitet u enterijeru predstavljaju vertikalno orijentisani i bočno raspoređeni ventilacioni otvori sa centralnom ručkicom za podešavanje pravca vazdušne struje i gumiranim točkićem za podešavanje njenog intenziteta.

Ekran je i dalje na najvišoj poziciji, a ispod su tasteri koje smo i ranije viđali ispod ekrana - aktiviranje Sport režima, četiri migavca i aktiviranje Tour režima, a između su svetlosne indikacije za vazdušne jastuke na suvozačkom mestu, kao i centralne brave.

U sledećem redu su svoje mesto našle komande koje nemaju veze sa zvukom i navigacijom, već sa kontrolom stabilnosti, odnosno asistencijom pri parkiranju.

Tasteri su svi jasno odvojeni i trodimenzionalno oblikovani, sa pozadinskim osvetljenjem. U središnjoj grupi tastera kod modela sa DVD800 sistemom za audio i navigaciju, dominantnu poziciju imaju dva potenciometra - za jačinu zvuka koji radi i za uključenje, te višesmerni taster za navigaciju kroz ekranske menije i potvrdu izbora opcije. Audio segment je prilično jednostavan sa neizostavnim tasterima za izbor omiljene memorisane radio stanice (uređaj pamti 3 puta po 6 stanica).

Isti audio-navigacioni sistem može se koristiti i za telefoniranje, kada se preko točkića pregleda lista poziva, odnosno imenik u telefonu. Prorez za ubacivanje DVD diskova je diskretno postavljen ispod višesmernog meni tastera.

Iako je Opel Astru opremio "digitalnom" klimom, komande klimatizacije su u analognom stilu, sa klasičnim potenciometrima za podešavanje temperature (15 - 29 stepeni Celzijusa). Brzina vazdušne struje se ne može podešavati posebno za svaku od "zona hlađenja", jer je komanda brzine ventilatora zajednička. Zato je tu taster Auto koji po potrebi aktivira recirkulaciju vazduha, naročito kada senzori otkriju zagađen spoljni vazduh u gradu, tunelu ili u koloni iza kamiona.

Sa centralne konzole pogled spuštamo ka menjaču, koji ima kratku ručicu i široku osnovu ukrašenu "suknjicom", ali bez prstena za vožnju unazad. Ispred menjača nije više kaseta, već samo prostor za digitalni audio plejer ili USB memorijski uređaj sa snimljenom MP3 muzikom. Pored USB-a, skrivena ispod kružnog poklopca nalazi se strujna utičnica, a desno je linijski ulaz (Aux) za zvuk.

Pošto nema ručice za potezanje parkirne kočnice, tako oslobođeni prostor je iskorišcen za ležište za flašicu od pola litre ili pepeljaru, a u nastavku tog prostora je kaseta sa rolo mehanizmom zatvaranja u kojoj po svoj prilici mogu stajati elektronski uređaji, mobilni telefon, punjač ili slične spravice.

Pošto se ista tavanica koristi i za modele sa volanom na desnoj i levoj strani, na vozačkoj strani je po pravilu ostajao neiskorišćen usek za sklopivu ručku za držanje u krivini. Inženjeri Opela su došli na ideju da taj prostor iskoriste i tu su postavili kasetu za naočare.

Između sedišta je simetričan oslonac za podlakticu koji je dovoljno širok i za suvozača. Komfornija kaseta sa pregradama i hlađenjem se nalazi na klasičnom mestu ispred suvozača. Manja kaseta se nalazi sa leve strane volana, ispod kontrola za svetlo i osvetljenje. Prostora za sitnice ima još samo u polici sa desne strane volana, ispod kontakt brave. Džepovi u vratima su duboki i široki, ali nisu pravilnog oblika.

Stereo sistem raspolaže sa po jednim zvučnikom u vratima i tri zvučnika ugrađena ispod prednjeg vetrobrana u armaturi, što je ukupno 7 različito pozicioniranih izvora zvuka.

Sedišta pozadi su postavljena pod velikim uglom, tako da se sedi zavaljeno, sa dosta podignutim kolenima, kao u kakvoj fotelji. Zbog uzdignute prednje ivice sedišta pozadi, ali i zbog izraženih ivica sedišta, sa duboko upuštenim centralnim segmentom, ergonomija sedenja pozadi je za klasu ili dve iznad proseka za kompaktne petovratne automobile.

I podesiva uzglavlja za putnike pozadi su redizajnirana da budu udobna, nešto su uža ali lepo podilaze pod potiljak. Utisak zaštićenosti putnika na zadnjoj klupi pojačava debeli krak C stuba koji je u visini lica.

Piše: Nikola Stojanovic

Nova Mazda 3 na tržištu u Srbiji

Nakon premijere na Salonu automobila u Beogradu, nova Mazda 3 zvanično je stigla i na tržište Srbije.

Svi zainteresovani kupci bili su u prilici da 20. juna testiraju udobnost i performanse ovog vozila koje je pre zvaničnog dolaska u našu zemlju osvojilo nagradu čitalaca magazina AutoBild za najbolji eksterijer.

Test-vožnja održana je na stazi Nacionalne vozačke akademije (NAVAK) u Subotištu, a pored ispitivanja mogućnosti nove Mazde 3 na stazi, kupcima i svim ljubiteljima vozila sa znakom Mazde na raspolaganju su stajali simulatori uz pomoć kojih se proverava efekat upotrebe sigurnosnih pojaseva, kao i trenažeri na kojima je moguće iskusiti efekat čeonog sudara.

Učesnici su bili u prilici i da provere svoje reflekse i koordinaciju pokreta.

Mazda 3 sedan sa četvoro vrata u Srbiji može se kupiti po početnoj ceni od 16.190 evra za model sa 1,6 litarskim motorom i 105 KS, a cena može porasti do 22.090 evra za model Mazda 3 CD150 TX Plus.

Mazda 3 hatcback sa petoro vrata može se kupiti od 16.190 evra koliko iznosi cena modela Sport 1,6 CE, a u zavisnosti od paketa opreme i motora cena može porasti na 24.590 evra koliko košta model Mazda 3 Sport CD185 GTA.

Nova Mazda 3 dostupna je u svim salonima Mazdinih dilera u Beogradu, Čačku, Nišu, Novom Sadu i Podgorici, a do kraja godine biće bliža kupcima iz Kragujevca i Subotice, gde je planirano otvaranje novih prodajnih salona i servisa Mazde.

Više informacija o modelu Mazda 3 moguće je naći i na posebnom sajtu na srpskom jeziku posvećenom ovom modelu.

Pročitajte reportažu sa evropske premijere Mazde 3

FCEV automobili na probi u Torinu

Upotrebljivost i praktična primenjivost gorivnih ćelija sa vodonikom kao primarnih izvora energije za pokretanje automobila, naći će se pod lupom inženjera GM-a u italijanskoj regiji Pijemont.

Deset HydroGen4 vozila krstari ulicama Berlina od decembra 2008. godine

Tu će biti testirani u praksi svi praktični elementi primene vodonika u kombinaciji sa gorivnim ćelijama četvrte generacije za proizvodnju električne energije kojom se pokreću test-vozila HydroGen4.

Prvi kilometri FCEV automobila na teritoriji Italije napravljeni su na platou ispred GM-ovog inženjerskog centra u Torinu.

U projektu učestvuju istraživači fakulteta Politecnico di Torino, ali i regionalne vlasti Pijemonta.

Cilj je da se sagledaju i prevaziđu izazovi regulatorne prirode, koji stoje na putu šire primene vodoničkih gorivnih ćelija u automobilima.

Mala flota FCEV automobila će se naći na putevima regije Pijemont sledeće godine. Posle Berlina, Torino je drugi veliki evropski grad u kojem GM isprobava FCEV automobile.

Na razvoju i primeni tehnologije gorivnih ćelija u automobilizmu GM radi već više od 10 godina, a više od stotinu FCEV vozila raspoređeno u SAD ukupno su prevalila više od 1,2 miliona kilometara.

Osim u SAD, FCEV programi GM-a postoje i u Japanu, Severnoj Koreji i Kini.

Piše: Nikola Stojanović

Kakav je Punto Classic za 5.990 €

Punto Classic koji građani kupuju za 5.990 evra po sistemu zamene "staro za novo" nema veći deo opreme koja je ugrađivana u Zastavu 10, piše Politika.

Osnovna verzija modela Punto Classic se nudi bez ratkapni, antene, zvučnika i priključka za radio, a instrument tabla je bez indikatora broja obrtaja i uređaja za indikaciju voznih parametara (takozvanog bord kompjutera), nema ni klime, električnih podizača stakala, centralnog zaključavanja brave, kao ni servo volana...

Pomoćnik u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Aleksandar Ljubić kaže da samo Fiat donosi odluku šta će i pod kojim uslovima prodavati na srpskom tržištu. Po njegovom mišljenju najvažnije je to što su Italijani domaćem kupcu ponudili više verzija Punto Classica, od najosnovnije i najjeftinije, do najskuplje i najopremljenije.

"Kao i svaki drugi veliki proizvođač automobila, i „Fiat“ razmišlja komercijalno. Shodno uslovima tržišta na kome plasira svoj proizvod, on nudi različite varijante jednog istog automobila. Neki imaju manje, a drugi modeli više opreme. Za srpskog kupca je najvažnije što, kad ode u salon, može da bira šta će da kupi", kaže Ljubić.

On navodi da je važno da sve svoje modele Punto Classica Zastava nudi po sistemu zamene „staro za novo“ i dodaje da je ta kompanija do pre nekoliko meseci u ponudi imala samo Jugo koji je koštao oko 4.500 evra.

Đuzepe Zakarija portparol kompanije „Fiat automobili Srbija“ kaže međutim, da se Zastava 10 i Punto Classic potpuno razlikuju, i da se stoga ne može upoređivati oprema koja se nalazi u njima.

"Pokazujući još jednom nedovoljnu pažnju prema stvarnim činjenicama, pitanjima pokušavate da sugerišete poređenja koja nisu moguća. Ne shvatamo iz kojih ste izvora dobili informaciju da su „Fiat automobili Srbija“ ikada izjavili da je Punto Classic isto vozilo kao Zastava 10 ili druge verzije istih vozila koja se prodaju na stranim tržištima. To iz prostog razloga što se radi o srpskom nacionalnom vozilu Punto Classic, koje time time dobija širi značaj", rekao je je Zakarija.

Komentarišući montažu tog modela u Kragujevcu, portparol „Fiat automobila Srbija“ kaže:

"Vozilo je ponuđeno srpskim kupcima u više verzija, od najekonomičnije do one najopremljenije, sa motorima na benzin i dizel, da bismo izašli u susret raznim potrebama, po ceni koja je jasno definisana u odnosu na opremu koju pruža. Na drugim tržištima, uključujući i italijansko, po istoj ceni po kojoj se u Srbiji prodaje Punto Classic mogu se nabaviti samo mala vozila sa osnovnom opremom", naveo je Zakarija.

Izvor: Politika