GM i zvanično prijavio bankrot

| Izvor: Tanjug

Detroit -- Automobilski gigant "Dženeral motors" (GM) je objavio bankrot i podneo zahtev za zaštitu od poverilaca tokom stečajnog postupka, kako bi izbegao likvidaciju. Stečaj stogodišnje kompanije, nekada simbola američke ekonomske snage, treći je po veličini bankrot u američkoj istoriji i najveći u sektoru proizvodnje. Stečajni postupak će omogućiti kompaniji GM da se restrukturiše uz pomoć novca iz budžeta federalne vlade i uz nadzor suda. GM će dobiti još trideset milijardi dolara od američke vlade, odnosno ministarstva finansija kao davaoca novčane pomoći, koja će postati vlasnik 60 odsto akcija kompanije. Tokom stečajnog postupka, koji će trajati izmedju 60 i 90 dana, GM će poslovati pod nadzorom i uz garancije suda, posle čega se očekuje formiranje nove i znatno manje automobilske kompanije. GM je poslovao sa gubicima od preko trideset milijardi dolara prošle godine, a opstao je zahvaljujuci hitnom zajmu američkog ministarstva finansija. Restrukturisanje GM-a je pokrenuto po nalogu američke vlade, ali taj proces nije završen u roku pa je odbor direktora GM bio prinuđen da pripremi dokumenta za proglašenje bankrotstva. GM će zadržati četiri osnovne marke - Ševrolet, Kadilak, Bjuik i GM - a odbaciće četiri druge. Kompanja planira i da otpusti 21 hiljadu ljudi, oko 34 odsto svoje radne snage i smanji broj prodavaca na 2.600.

Vožnja kolima loše utiče na zdravlje

Vožnja je način života u Americi - ako se dolazi na posao ide se kolima, ako se deca vode u školu odvoze se kolima, u kupovinu se ide kolima, kod prijatelja opet kolima, gde god da se krene ide se automobilom, a lekari upozoravaju da je ta navika veoma loša za zdravlje i da su sa sedećim stilom života povezani gojaznost i srčana oboljenja.

Idealno, ljudi bi trebalo da naprave 10.000 koraka svakoga dana da bi bili zdravi, smatra profesor pedijatrije Džejms Hil sa Univerziteta Kolorado.

Oni koji pešače samo od kuće do kola i od kola do kancelarije, uglavnom naprave deset puta manje koraka od preporučenog, oko 1.000.

Konstantna vožnja kolima tera ljude da odvoje deo od svog slobodnog vremena da bi vežbali, a prelaženje dugih destinacija od kuće do posla čini da je tog vremena veoma malo.

Gojaznost i srčana oboljenja su dva najveća problema povezana sa sedećim stilom življenja.

Zavisnost od kola čini da ljudi sve teže i teže uspevaju da ispune vladine preporuke da nedeljno ili intenzivno vežbaju 75 minuta ili se bave umerenim aktivnostima 150 minuta, kaže za Rojters Dijana Densmor, lekar iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Lorens Frenk sa Univerziteta Britiš Kolumbija čak je uspostavio vezu između relacije koju covek pređe kolima i njegove težine.

"Svakih 30 minuta provedenih u automobilu znači tri odsto veće šanse za gojaznost", istakao je Frenk i dodao da ljudi koji žive u delovima grada gde su izmešane prodavnice i poslovne zgrade, do kojih se može brzo stići pešice, imaju sedam odsto šansi manje da postanu gojazni.

Stariji gradovi poput Njujorka, Bostona i Čikaga imaju gusto naseljene krajeve i razvijen sistem gradskog prevoza.

Za razliku od njih, noviji gradovi - poput Atlante, Dalasa i Feniksa imaju potpuno izdvojena predgrađa do kojih se jedino može stići kolima, a da ne pominjemo da želju za pešačenjem ubijaju i vrela leta.

"Mi smo osmislili naše gradove da bismo proterali pešačenje", smatra Dejvid Goldberg iz organizacije "Pametan razvoj Amerike", koja se bavi načinima poboljšanja planiranja izgradnje gradova.

U zemlji gde je automobil simbol slobode, napori da se promovišu alternative vožnji nailaze na svakojake prepreke, a posebno na negodovanje uticajnih transportnih i građevinskih lobija.

Osim toga, automobil je nešto neizbežno, pa tako prema priznanju mnogih, i u situacijama kada je posao sasvim blizu kuće, ljudi se odlučuju da se do njega odvezu, a ne da idu pešice.

Frensis Šarfuro, menadžer kafea u Skotsdejlu u Arizoni priznaje da je, iako mu je prethodni posao bio tek nekoliko metara od kuće, na posao išao kolima.

"Ne znam zašto. To je stvar kulture", smatra on.

I. Rupić, Tanjug.

Nemačka vlada intervenisala

Nemačka vlada intervenisala

	Sporazum sa Magnom je objavljen u ranim jutarnjim satima u subotu

Nemačka vlada odobrila je plan za spasavanje nekih evropskih operacija američkog automobilskog giganta Dženeral motorsa (GM).

Sporazum je postignut nakon maratonskih pregovora između nemačkih i američkih zavničnika, i direktora GM-a Magne.

Berlin će obezbediti dve milijarde dolara u obliku prelaznog kredita za kupovinu nemačkog Opela i britanskog Voksala od strane kanadskog proizvođača auto delova Magne.

Posao će izgubiti 10.000 od ukupno 55.000 radnika u devet zemalja, od toga 2.500 u Nemačkoj.

Britanski ministar za biznis Piter Mandelson kaže da je Magna preuzela na sebe da nastavi proizvodnju u Britaniji.

Do ovog sporazuma dolazi dan uoči pokretanja stečajnog postupka u matičnoj firmi u SAD.

Za preuzimanje dva evropska ogranka GM-a Magna se oslanja na kapital u ruskoj Sberbanki i planira da tesno sarađuje sa ruskim auto proizvođačem Gazom, čiji je vlasnik oligarh Oleg Deripaska.

Konzorcijum se nada da će se GM proširiti na rusko tržište.

'Nerazumni zahtevi' Fijatu na pregovorima

Uoči sastanka, jedan od dva zainteresovana kandidata za kupovinu evropskih pogona GMa u Nemačkoj, italijanski Fijat, povukao se iz kriznih pregovora kako je saopšteno u petak ujutru.

Razgovori o budućnosti Opela (GM-ovog ogranka u Nemačkoj) vođeni su tokom nedelje u Berlinu u organizaciji nemačke vlade.

Fijat je još zainteresovan za kupovinu Opelove imovine u Nemačkoj, ali nije spreman da poveća svoju ponudu Serđo Markione, Fijat

Prvi čovek Fijata, Serđo Markione je rekao da je njegova firma još zainteresovana za kupovinu Opelove imovine u Nemačkoj, ali da nije spremna da poveća svoju ponudu.

Fijat je objasnio da ne može da prihvati - kako su rekli zvaničnici italijanske firme - 'nerazumne' zahteve za finansiranje Opela.

Razlike između GM i nemačke vlade

Pregovori o budućnosti Opela u Nemačkoj i Voksola u Britaniji su bili prekinuti pošto su američki pregovarači tražili dodatnih četristo miliona dolara od nemačke vlade.

To što će Dženeral Motors bankrotirati ne znači da će potpuno nestati, jer po američkom zakonu kompanija može da nastavi da posluje pod nadzorom suda Džon Bitri, BBC London

Prema uslovima sporazuma GMa sa američkom vladom, američko ministarstvo finansija će dobiti više od sedamdeset posto akcija kompanije GM i uz to će učestvovati u finansiranju rada sa oko trideset milijardi dolara.

Taj novac je odobren namenski, kao garancija održanja proizvodnje GMa dok kompanija bude radila u stečaju.

Radna mesta i 'evropsko rešenje'

Vlada u Berlinu odbacila je tvrdnje da u tekućim pregovorima o sudbini firmi Opel i Voksol, evropskih podružnica Dženeral Motorsa, na prvo mesto stavlja očuvanje radnih mesta u Nemačkoj.

Nemački ministar ekonomije kaže da je u stalnoj komunikaciji sa svojim britanskim kolegom i da tokom razgovora koji se sa predstavnicima Dženeral Motorsa i američke vlade vode u nemačkoj prestonici trudi da iznese i zabrinutost britanske strane.

	U petak su prekinuti pregovori u Berlinu jer je GM tražio veće učešće nemačke vlade u paketu mera

Kompanija Voksol bazirana je u Britaniji i njeni radnici strepe da bi eventualni sporazum sa Detroitom upravo mogao da njih i njihove kolege u drugim evropskim zemljama košta radnih mesta.

Uloga nemačke vlade u spasavanju GMa u Evropi

Kako je javio BBC-jev dopisnik u Berlinu, Nemačka je ta koja je organizator i koordinator nastojanja da se Opel i Voksol spasu odlaska pod led.

Za Opel radi 25 hiljada ljudi i oni bi mogli da ostanu bez posla ukoliko Opelov vlasnik, GM, proglasi bankrotstvo tokom vikenda.

Nemačka vlada želi da spase ta radna mesta i da nadje način da se Opel i drugi pogoni u Evropi izdvoje iz GMa kako bankrotstvo u Americi ne bi uticalo na sudbinu tih fabrika na starom kontinentu.

Zato su radnici u GM-ovim evropskim kompanijama sve nervozniji što je neizvesnija budućnost pregovora o budućnosti njihovih radnih mesta.

Oni strepe da bi eventualnim sporazumom koji bi utanačio Berlin na prvom mestu bila sačuvana nemačka radna mesta, na poslednjem radna mesta zaposlenih u drugim evropskim pogonima.

Nemačka za 'evropsko rešenje'

Nemački ministar ekonomije Karl Teodor cu Gutenberg pokušao je da ublaži sve izraženija strahovanja od navodnog nemačkog protekcionizma, tj. navodne brige samo za nemačke radnike i domaću privredu.

U razgovoru za BBC ministar Cu Gutenberg insistira da se nemačka vlada u svemu rukovodi širim evropskim interesom.

'Naš cilj nije da prevashodno sačuvamo nemačka radna mesta već da spasemo što je moguće više radnika i pogona u celoj Evropi.Ali bi to moralo da na kraju ima nekakvog smisla. Prema tome, mi težimo evropskom cilju i želimo da na kraju dođemo do evropskog rešenja', rekao je nemački minsitar finansija.

Isti cilj i želju ima i Evropska komisija (EK).

Globalna finansijska i privredna kriza je žestoko pogodila giganta automobilske industrije SAD, Dženeral motors - da nije bilo novčane pomoći američke vlade, već bi odavno otišao "pod led".

Komplikovana priča od čijeg ishoda zavisi budućnost desetina hiljada radnika u automobilskoj industriji i Evropi i u Americi ovih dana, međutim, dobija svoj epilog.

Obamina adminsitracija je, naime, pomoć Dženeral motorsu uslovila restruktuiranjem kompanije, i odredila rok koji ističe u ponedeljak 1. juna.

Šta posle bankrotstva?

Restrukturisanje GMa je pokrenuto, ali nije završeno u roku pa Upravni odbor Dženeral Motorsa priprema dokumenta za proglašenje bankrotstva.

To međutim ne bi trebalo da bude definitivni kraj čuvene firme, tvrdi BBC- jev ekonomski komentator Džon Bitri.

	Ako pregovarači ne nađu rešenje, preti gašenje hiljada radnih mesta u GMu u Evropi i SAD

"Bilo bi to najveće bankrotstvo u istoriji američke industrije i neslavni pad firme koja je decenijama bila simbol američke privrede. Dženeral Motors se sprema da proglasi bankrotstvo, i to bi mogao da učini tokom vikenda. Takav ishod se čini neizbežnim od kada su njegovi kreditori odbacili predlog da umesto novca koji su pozajmili Dženeral motorsu dobiju njegove deonice. Ali to što će Dženeral Motors bankrotirati ne znači da će potpuno nestati, jer po američkom zakonu kompanija može da nastavi da posluje pod nadzorom suda."

BBC