Drumski avion ili leteći automobil

Drumski avion ili leteći automobil

Obzirom da su sve ćešće „zarobljeni” u drumskim gužvama, ljudi sanjaju način da ih izbegnu.

Izgleda da će san uskoro postati java, jer je prvi leteći automobil prošlog meseca imao uspešan probni let na nebu iznad SAD-a, sleteo, na dodir dugmeta savio krila i nastavio autoputem!

Njegov naziv je „Terafudža tranzišn”, leti brzinom od 184 kilometra na sat i može se držati u garaži kao i svaki drugi automobil.

Karl Ditrih, njegov tvorac, kaže: „Ovaj izum menja mogućnosti kretanja pojedinca na svetskom nivou, a to je upravo ono čemu su avijacijski entuzijasti težili još od 1918. godine”.

Prema tvrdnjama kompanije, avion može da pređe 640 kilometara sa punim rezervoarom. Ako mu usput zafali, može jednostavno da sleti, odveze se do najbliže benzinske stanice i dolije bezolovni benzin.

Od svih dosadašnjih automobila koji su mogli da lete, ovo je prvi model koji ima mogućnost savijanja krila, što mu omogućava da se brzo tranformiše u kola, odnosno da pređe iz vazduha na kolovoz.

Sve je idealno, osim cene - 150 hiljada evra u startu, što je u rangu vrhunskog „Bentlija”.

Vozači će morati kod sebe da imaju i vozačku i pilotsku dozvolu, u slučaju da ih policija „zaustavi” tokom leta.

Pošto je reč o lakoj letelici, teško bi se izborila sa lošim vremenom i smanjenom vidljivošću, ali uvek može put da nastavi kao klasični četvorotočkaš.

Test-pilot kompanije „Terafudža”, Fil Metir, bivši pukovnik vazduhoplovnih snaga, upravljao je letelicom na probnom letu. Opisao ga je sledećim rečima: „Imam nekoliko hiljada sati naleta u svemu i svačemu, od Pajpera, do F-16, i ´tranzišn´ je zaista leteo kao fin aviončić”.

„Terafudža” je klasifikovan kao laka letelica koja odgovara američkoj kategoriji lakih sportskih aviona, što će omogućiti lakše dobijanje dozvole za njega.

Kompanija još uvek čeka potvrde od američke Nacionalne administracije za bezbednost puteva i transporta.

Bio „tranzišn” proglašen bezbednim ili ne, ovakva vozila će se uskoro izboriti za svoje mesto na drumovima i nebu. (RTS)

Eksploatacija pneumatika

Eksploatacija pneumatika

• Proveru pritiska pumpanja vršiti obavezno dva puta mesečno. Pritisak održavati na propisanoj vrednosti.
  
• Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se narušavaju vozne karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice prekomernog razvoja toplote. Preporučeni pritisak od strane proizvođača autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum.
  
• Provera pritiska pumpanja vrši se na hladno. Povećanje pritiska u vožnji, koje može dostići i 20%, normalno je i predviđeno konstrukcijom pneumatika.
  
• Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini (gume na istoj osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak kod rezervne gume treba da je najmanje 0,3 bar veći od preporučenog većeg pritiska pumpanja po osovinama.
  
• Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gazećeg dela i smanjuje eksploatacioni vek gume.
  
• Nikada ne preopterećujte pneumatike jer ćete ubrzano smanjiti njihov radni vek.

Trošenje pneumatika

Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istrošenosti). To su ispupčenja u osnovi dezena visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu granicu eksploatacije i da je treba zameniti novom gumom. Treba znati da se držanje za podlogu progresivno smanjuje sa trošenjem gazećeg sloja i iz tog razloga nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od 1,6mm.

Starenje pneumatika

Pneumatici stare čak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima pneumatika ponekad praćene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare gume moraju pregledati stručna lica da procene da li su one pogodne za dalju upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne gume naročito ukoliko stoji ispod haube motora (Zastava).

Treba obratiti pažnju i na oštećenja na pneumatiku. Ukoliko na pneumatiku postoji vidljivo oštećenje ili je isti pretrpeo veći udar (rupa, ivičnjak) trebalo bi ga demontirati i pregledati od strane stručnjaka. Ukoliko je potrebno i moguće popravku treba izvršiti što ranije da ne bi došlo do strukturne degradacije pneumatika.

Posebnu pažnju treba obratiti i na korišćenje različitih tipova pneumatika (radijalni, dijagonalni) jer njihovo korišćenje značajno smanjuje vozne karakteristike. Ukoliko je pak neophodno koristiti različite gume treba obratiti pažnju na to da bar isti tipovi guma budu na istoj osovini.

U prodaji se mogu naći i pneumatici označeni kao II klasa. To je oznaka od strane proizvođača koja označava da pneumatik ima nedostataka (estetskih, manje geometrijske nepravilniosti) ali da oni ne utiču na eksploatacione osobine ili vek trajanja takvog pneumatika.

Indeksi brzine i opterećenja

Indeksi brzine i opterećenja

Tabela indexsa brzine- SI (speed index)

SI	max (km/h)	SI	max (km/h)	SI	max (km/h)	SI	max (km/h)
A2	10	B	50	K	110	S	180
A3	15	C	60	L	120	T	190
A4	20	D	65	M	130	H	210
A5	25	E	70	N	140	V	240
A6	30	F	80	P	150	W	270
A7	35	G	90	Q	160	Y	300
A8	40	J	100	R	170	ZR	+240

Tabela indeksa opterećenja - LI (load index)

LI	max (kg)	LI	max (kg)	LI	max (kg)	LI	max (kg)
68	315	98	750	128	1800	158	4250
69	325	99	775	129	1850	159	4375
70	335	100	800	130	1900	160	4500
71	345	101	825	131	1950	161	4625
72	355	102	850	132	2000	162	4750
73	365	103	875	133	2060	163	4875
74	375	104	900	134	2120	164	5000
75	387	105	925	135	2180	165	5150
76	400	106	950	136	2240	166	5300
77	412	107	975	137	2300	167	5450
78	425	108	1000	138	2360	168	5600
79	437	109	1030	139	2430	169	5800
80	450	110	1060	140	2500	170	6000
81	462	111	1090	141	2575	171	6150
82	475	112	1120	142	2650	172	6300
83	487	113	1150	143	2725	173	6500
84	500	114	1180	144	2800	174	6700
85	515	115	1215	145	2900	175	6900
86	530	116	1250	146	3000	176	7100
87	545	117	1285	147	3075	177	7300
88	560	118	1320	148	3150	178	7500
89	580	119	1360	149	3250	179	7750
90	600	120	1400	150	3350	180	8000
91	615	121	1450	151	3450	181	8250
92	630	122	1500	152	3550	182	8500
93	650	123	1550	153	3650	183	8750
94	670	124	1600	154	3750	184	9000
95	690	125	1650	155	3875	185	9250
96	710	126	1700	156	4000	186	9500
97	730	127	1750	157	4125	187	9750

Tabela zamena nižim serijama

Tabela zamena nižim serijama

Serija 82	Serija 80	Serija 70	Serija 65	Serija 60	Serija 55	Serija 50
dimenzija	dimenzija	dimenzija	dimenzija	dimenzija	dimenzija	dimenzija
135 R12	135/80 R12	155/70 R12		165/60 R13
145 R12	145/80 R12	145/70 R13	165/65 R13	175/60 R13
155 R12	155/80 R12	155/70 R13	165/65 R13	185/60 R13
	125/80 R13	145/70 R13
135 R13	135/80 R13	155/70 R13	165/65 R13	185/60 R13 165/60 R14	195/55 R13
145 R13	145/80 R13	165/70 R13	175/65 R13 165/65 R14	185/60 R13 175/60 R14	195/55 R13
155 R13	155/80 R13	175/70 R13	175/65 R14	205/60 R13 185/60 R14	205/55 R14 185/55 R15	195/50 R15
165 R13	165/80 R13	185/70 R13	185/65 R14	195/60 R14	195/55 R15	205/50 R15
175 R13	175/80 R13	195/70 R13	195/65 R14	205/60 R14	205/55 R15	225/50 R15 205/50 R16
185 R13	185/80 R13		185/65 R15	205/60 R15	215/55 R15	225/50 R15
145 R14	145/80 R14	165/70 R14	185/65 R14	195/60 R14	205/55 R14 195/55 R15	205/50 R15
155 R14	155/80 R14	175/70 R14	195/65 R14	205/60 R14	205/55 R15	225/50 R15 205/50 R16
165 R14	165/80 R14	185/70 R14	185/65 R15	195/60 R15	215/55 R15	205/50 R16
175 R14	175/80 R14	195/70 R14	195/65 R15	205/60 R15	205/55 R16	225/50 R16
185 R14	185/80 R14	205/70 R14	205/65 R15	215/60 R15	215/55 R16	215/50 R17
145 R15		165/70 R15	185/65 R15	195/60 R15	215/55 R15	205/50 R16
155 R15		175/70 R15	195/65 R15	205/60 R15	205/55 R16	225/50 R16
165 R15	165/80 R15	185/70 R15	205/65 R15	215/60 R15	215/55 R16	215/50 R17
175 R15		195/70 R15	215/65 R15	225/60 R15	225/55 R16
185 R15	185/80 R15	205/70 R15	225/65 R15	235/60 R15
195 R15	195/80 R15	215/70 R15

Obeležavanje pneumatika

Obeležavanje pneumatika

Svaki pneumatik (auto guma) na svom boku ima niz oznaka. Posebno se ističu oznaka proizvođača, modela pneumatika i dimenzije. Dimenzija pneumatika prikazana je nizom koji izgleda ovako:

primer: 195/55 R 15 85 V

195 – širina balona (mm)
55 – serija pneumatika (odnos širine i visine pneumatika u %)
R – konstrukcija pneumatika (R - radijalna)
15 – nominalni prečnik naplatka (inch)
85 – indeks opterećenja (LI - load index)
V – indeks brzine (SI - speed index)

Pored ovih "osnovnih" oznaka na boku pneumatika postoje još i oznaka datuma proizvodnje (primer: 253 – prva dva broja označavaju broj nedelje u godini a treći poslednji broj godine – 25. nedelja 2003. godine), stepen habanja gazećeg sloja (primer: TREADWEAR 220 – što je broj veći to je stepen habanja manji), držanje na putu (primer: TRACTION A – A najbolje, C najgore), stvaranje teperature unutar pneumatika u toku vožnje (primer: TEMPERATURE B – A najbolje, C najgore), kao i oznaka TWI koja predstavlja ispupčenje na dezenu koje služi za kontrolu istrošenosti pneumatika. Pored svih pomenutih oznaka na pneumatiku takođe postoje i upozorenja koja se odnose na montiranje, navedeno je da li je guma TUBELESS ili je potrebna unutrašnja guma, za koje sezonske uslove je pogodna (M+S – mogu se koristiti kao zimske gume, ALL SEASON – za sve uslove), maksimalni pritisak duvanja, zemlja proizvodnje, konstrukcija, mogu sadržati i razna upozorenja ili oznake koje se odnose na tržišta određenih zemalja.

Neka laka dostavna vozila mogu imati iste oznake veličine pneumatika kao i pneumatici za putnička vozila uz dodatak C (commercial). Ovakvi pneumatici nisu namenjeni za vožnju na putničkim vozilima .

Definicije i dimenzije

Definicije i dimenzije

Proizvođači pneumatika su udruženi u regionalne asocijacije preoizvođača (u Evropi - ETRTO - www.etrto.org) koje određuju dimenzije i tolerancije za pneumatike, njihovu nosivost i pritiske pumpanja za različite kategorije i veličine.

Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao:

Spoljni prečnik (OD):
Prečnik neopterećenog pneumatika montiranog na preporučeni naplatak i pod preporučenim pritiskom.

Širina sekcije (SD):
Širina naduvanog pneumatika ne računajući napise i ukrase.

Visina sekcije (SH):
Razmak od ležišta stope na naplatku do najveće visine gazećeg sloja mereno na središnjoj liniji gaznog sloja.

Radijus statičkog opterećenja (SLR):
Razmak između površine podloge i centra naplatka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Opterećena širina:
Širina poprečnog preseka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Minimalni parni razmak:
Najmanji preporučeni razmak između osa dva pneumatika montirana u paru kojim se obezbeđuje da među njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu.

Profil pneumatika:
Procentualno dat odnos visine (SH) i širine (SD) sekcije.

Tipovi konstrukcije

U zavisnosti od konstrukcije pneumatici se mogu podeliti u tri grupe:

• Dijagonalni
• Dijagonalno opojasani (pojasni)
• Radijalni

Dijagonalni pneumatici su oni kod kojih se niti korda u karkasi (K), od jedne do druge stope pružaju pod uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela, i međusobno se ukrštaju u susednim slojevima.

Dijagonalno opojasani pneumatici imaju djagonalnu konstrukciju karkase, koja je dodatno opojasana u zoni gazećeg dela sa dva ili više pojaseva (B - brejkera), koji su isto tako pod određenim uglom i međusobno ukršteni u susednim slojevima.

Radijalni pneumatici su oni kod kojih se niti korda karkase pružaju pod uglom od 90 stepeni u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela. One su opojasane u zoni gazećeg dela sa dva ili više pojasa (brejkera) koji su pod određenim uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela.

Konstrukcija pneumatika

Konstrukcija pneumatika

Pneumatici u opštoj upotrebi se u stvari proizvodi sastavljeni od više komponenti: gumenih mešavina, tekstilnih i čeličnih ili sintetičkih pojačanja. Ovde vidimo uobičajenu sliku radijalnih pneumatika sa čeličnim pjasevima:

Gazeći sloj - obezbećuje primarni prenos snage i momenata, obezbeđuje i zaštitu karkase ispod sebe.

Pojasevi – višestruki čelični prepleti pod malim uglom daju čvrstoću pneumatiku, stabilizuju gazni sloj i sprečavaju proboj do karkase.

Bokovi – štite gumu i obezbeđuju čvrstoću na savijanje i uvijanje.

Platna – prenose opterećenja i sile kočenja i upravljanja između pneumatika i puta i potpomažu nošenje velikih težina pod radnim pritiskom.

Hermetizujući sloj – gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima sprečava gubitak vazduha.

Žičani obruč – snop čeličnih žica obezbeđuje pravilno držanje, poziciju na naplatku i hermetičnost.

Umeci – Gumeni ispunjivači u stopu i donjem delu bokova obezbeđuju progresivni prelaz iz kruće regije stope u gipkije bokove.

Čelični kablovi (Chipper) – sloj čeličnih kablova preko savijenog kraja redijalnog platna pojačavaju i učvršćuju prelaznu zonu stopa-bok.

Obvoj (Chafer) – sloj tvrde gume koja sprečava koroziju i oštećenja uzrokovana ivicom naplatka.

Unutrašnja guma – odvojena vazdušna komora, od smeše koja sprečava gubitak vazduha, koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutrašnjom gumom).

Štitinik – gumena traka koja se postavlja između unutrašnje gume i naplatka. Sprečava uvrtanje unutrašnje gume i oštećivanje unutrašnje gume od naplatka.

Tube-Type – Pneumatik kome je neophodna unutrašnja guma.

Tubeless – Pneumatik koji se koristi bez unutrašnje gume.

Funkcija pneumatika

Funkcija pneumatika

Pneumatik ("guma") je u osnovi elastično telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom.

Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao:

• Sposobnost nošenja tereta
• Sposobnost amortizacije
• Prenos snage (trakcija)
• Prenos upravljanja
• Sposobnost održavanja na podlozi

Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog veka pneumatika. Osim toga pneumatik mora da nas sigrno nosi preko što većeg broja kilometara.

Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika očekuje se još jedan niz ne manje važnih osobina:

• Mali otpor kotrljanja
• Nizak nivo buke
• Mogućnost opravke, protektiranja, narezivanja
• Sposobnost podnošenja velikih brzina uz visok komfor

Skladištenje pneumatika

Skladištenje pneumatika

Uslovi i način skladištenja (lagerovanja) pneumatika značajno utiču na njihov kvalitet i eksploatacioni vek. Pneumatici se skladište u zatvorenim prostorijama bez direktnog uticaja sunčeve svetlosti, jakog veštačkog osvetljenja, bez uticaja toplote, ozona i ugljovodonika. Od izuzetne važnosti je da prostorija bude suva i provetravana da bi se izbeglo stvaranje vlage i kondenzacija. Temperatura u prostoriji mora biti manja od 35°C, a bilo bi dobro kada bi bila niža i od 25°C. Ukoliko su automobilske gume bile izložene niskim temperaturama duže vreme pre montiranja na vozilo trebalo bi ih zagrejati na oko 20°C. U skladištu ne sme biti generatora ozona, fluorescentne lampe, električni motori ili oprema koja izaziva električna pražnjenja. Takođe ne smeju se u skladištu držati ni goriva, maziva, rastvarači, kiseline, i sl.

Ukoliko se pneumatici lageruju na kraći vremenski period (do četiri nedelje) mogu se lagerovati jedna preko druge na drvenoj paleti ali ne preko 1,2m visine. Posle četiri nedelje donju gumu premestiti na vrh i obrnuto.

Kod dugotrajnog lagerovanja pneumatike treba držati poređane uspravno na posebnim regalima gde je prva polica udaljena bar 10cm od tla. Da bi sprečili deformacije jednom mesečno ih treba zaokrenuti za mali ugao.

Da bi se štetni uticaj lagerovanja pneumatika sveo na minimum poželjno je da se autogume ne skladište na duži vremenski period, odnosno treba u skladištu ostavljati one gume koje su poslednje proizvedene i dopremljene.

Reciklaža: Gde završavaju stare automobilske gume

Reciklaža: Gde završavaju stare automobilske gume Za Amerikance, butil guma se pojavila u pravo vreme. Naime, nakon objave rata u decembru 1941. godine, Japanci su Amerikancima zaprečili pristup do devet desetina svetskih resursa prirodne gume. Amerikanci, međutim, nisu ponovili grešku Nemaca. Osamnaest meseci ranije guma je u Americi deklarisana kao “strateški i kritični” materijal. Predsednik Ruzvelt je ustanovio kompaniju „Rubber Reserve“ za skladištenje gume, kontrolu proizvodnje sirovina i kontrolu proizvodnje same gume. Uz kompaniju „Standard Oil“, u proizvodnju gume su se uključila i četiri najjača koncerna — „Firestone“, „B.F. Goodrich“, „Goodyear“ i „U.S. Rubber“ — svi okupljeni radi lakše i brže razmene patenata i informacija. Tokom rata, ova grupa je napravila značajna poboljšanja u procesu proizvodnje gume. Razvijena je sintetička stirenbutadien guma, koja je postala osnovna vrsta gume za proizvodnju automobilskih guma. Butil guma je korištena i dalje zbog dobre karakteristike nepropustljivosti na vazduh, ali samo za oblaganje unutrašnjosti. Do 1950. godine upotreba sintetičke gume prerasla je upotrebu prirodne gume. Recikliranje U užem smislu, recikliranje predstavlja tretman ili obradu materijala sa ciljem da se ponovo upotrebi za njegovu izvornu namenu. U slučaju otpadnih automobilskih guma, recikliranje bi podrazumevalo proces kojim se ovaj materijal iskorištava kao sirovina za proizvodnju novih guma. U širem smislu, recikliranje bi moglo da se odnosi na usitnjavanje otpadnih guma u granulat, koji se zatim upotrebljava u neke druge svrhe, dok se ostali sastojci kao što su čelične žice i vlakna uklanjaju. Isto tako, termin bi mogao da se primeni i na upotrebu otpadnih guma kao goriva ili sirovina za dobijanje goriva, čijim se sagorevanjem vraća deo energije uložen u proces proizvodnje gume. Industrija recikliranja gume je stara gotovo koliko i sama industrija proizvodnje gume. Čarls Mekintoš je pokrenuo proizvodnju gumenih kišnih ogrtača 1820. godine, da bi mu već nakon godinu dana rada manjkalo osnovnih sirovina. Potražnja je bila tolika da Mekintoš sa uvozom nije mogao da podmiri potrebe proizvodnje. Tomas Henkok, njegov partner u istraživanju, ponovo je imao rešenje. Henkok se dosetio i razvio mašinu koja je usitnjavala komade otpadnog materijala dobijenog tokom procesa proizvodnje ogrtača. Usitnjeni materijal je pakovan u veće blokove gume, koji su zatim vraćani u proizvodni proces. Zbog načina na koji je vršila usitnjavanje, Henkok je mašinu nazvao „žvakalica“. Međutim, primena vulkanizacije - procesa koji je omogućio razvoj moderne industrije gume - znatno je otežala proces recikliranja. Vulkanizirana guma se ne može pretopiti i oblikovati u novi proizvod. Recikliranje je imalo nekog ekonomskog smisla sve dok je guma, bilo prirodna, bilo sintetička, imala visoku cenu na tržištu. Godine 1910., jedna unca (1 unca = 28,349 g) gume imala je istu cenu kao i jedna unca srebra. Gumeni proizvodi su sve do polovine dvadesetog veka dobijani od sirovine koja je sadržavala 50 procenata reciklirane gume. Već šezdesetih godina prošlog veka, usled uvoza jeftine nafte iz koje su dobijane sirovine za proizvodnju sintetičke gume i rezultujućeg pada cene gume, prosečni sadržaj reciklirane gume u proizvodima opao je na 20 procenata. Uvođenje u upotrebu automobilske gume sa upletenim čeličnim žicama toliko je poskupelo proces usitnjavanja gume, da je maltene dokrajčilo industriju recikliranja gume. Zbog toga je 1995. godine za proizvodnju novih guma upotrebljavana sirovina sa svega dva procenta reciklirane gume. Posao sa recikliranjem gume bio je u krizi i svuda su nicali veliki otpadi, često divlji i ilegalni. Požari koji su nastajali na ovakvim mestima pokazali su se kao velika pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zapaljene gume se jako teško gase i požari na velikim odlagalištima mogu da traju mesecima. Gusti, crni dim i uljasta tečnost koji nastaju požarom sadrže toksične hemikalije, koje zagađuju atmosferu i mogu da zagade lokalne podzemne ili površinske vode. Zagađenje vazduha, vode i zemljišta može da bude još gore ukoliko se požar gasi sa penom za gašenje požara. Jedan od najvećih požara zabeležen je 21. avgusta 1999. godine, u američkoj saveznoj državi Ohajo, gde su piromani zapalili veliko odlagalište sa preko 26 miliona otpadnih guma. U požaru koji besneo 5 dana, izgorelo je oko 5 miliona automobilskih guma. Sagorevanjem je nastalo ulje koje je dospelo u obližnju reku i izazvalo pomor ribe. Sa požarom se borilo više od 250 vatrogasaca, dok nije savladan zatrpavanjem sa zemljom. Trošak uklanjanja nabacanog, proizvodima sagorevanja sada kontaminiranog zemljišta i prečišćavanja zagađene vode iznosio je gotovo 900.000 dolara. Sem požara, potencijalnu opasnost po zdravlje predstavljaju komarci, kojima gume sa izolovanim baricama vode služe kao pogodno mesto za razmnožavanje. Pored komaraca, ovde se sjajno snalaze i neizbežni glodari. Većina industrijski razvijenih zemalja sveta reagovala je na probleme sa ugrožavanjem životne sredine bezbrojnih ilegalnih odlagališta automobilskih guma donošenjem određenih regulativa. Iako regulative variraju od zemlje do zemlje, osnovna im je svrha da obezbede odlaganje bezbedno po životnu sredinu, stave pod kontrolu količinu guma koja se odlaže na određenoj lokaciji i ohrabre upotrebu proizvoda recikliranja guma. Kao korisno sredstvo za podsticanje na implementaciju projekata recikliranja pokazale su se donacije i subvencije, međutim, odabir ekonomski i tržišno najprihvatljivijih rešenja najviše zavisi od dovitljivosti poslovne zajednice. Ključni faktori za dugoročni ekonomski uspeh na ovom polju su: dobra marketinška kampanja za reciklirani proizvod, promišljen izbor odgovarajuće tehnologije recikliranja, inovativni razvoj proizvoda, podrška lokanih i državnih vlasti programu recikliranja. Upotreba otpadnih guma (u metričkim tonama materijala i procentima od ukupne količine registrovanog otpada u 1999. godini) izvor: Institut za istraživanje recikliranja iz SAD i Evropska asocijacija za recikliranje automobilskih guma Način upotrebe EU USA t % t % Kao gorivo 508.500 22 950.000 40 Odlaganje na otpad 101.7100 46 920.000 38 Građevinarstvo 228.900 10 225.000 9 Recikliranje gume 228.800 10 180.000 7 Ostalo 279.700 12 135.000 6 Ukupno: 2.263.000 2.410.000 U proteklih nekoliko godina, industrija recikliranja otpadnih guma se znatno oporavila. Materijal iz otpadne gume može da se upotrebi na više načina i danas je razvijen veći broj tehnika za tu svrhu, svaka od njih ima svoje mane i prednosti. Ekonomisti i inženjeri koji su ispitivali ovo pitanje sastavili su na osnovu ekoloških i ekonomskih karakteristika procesa rang listu. Lista naravno nije konačna, već zavisi od novih informacija koje bi mogle da promene način rangiranja. Kao ekološki i ekonomski najprihvatljivija varijanta vidi se upotreba proizvoda u njegovu izvornu namenu, što je duže moguće. Tu se podrazumeva projektovanje sastava i geometrije gume na maksimalnu trajnost, kao i odgovarajuća kultura upotrebe gume od strane korisnika kojom bi joj se produžio vek trajanja. Na drugom mestu je usitnjavanje gume, izdvajanje čeličnih žica i vlakana, da bi se granulat prodavao kao sirovina i upotrebljavao za dobijanje novih proizvoda. Sledi upotreba celih guma kao izvora energije, spaljivanjem u odgovarajućim pećima. Manje iskorištenje dobija se prethodnom mehaničkom obradom gume do komadića, koji se zatim dodaju uglju u termoelektranama i sl. Iskorištenje je još manje ukoliko se menja hemijska struktura otpadne gume i proizvodi koriste za dobijanje energije (piroliza i superkritična ekstrakcija). Najmanje proporučljivo je odlaganje otpadnih guma na specijalizovane otpade radi neke ili nikakve buduće upotrebe. Oliver Terzić

Zbogom ovlašćenja

Vlada Srbije će u četvrtak razmatrati uredbu kojom će svi vlasnici automobila sa crnogorskim tablicama, prijavljeni na neku od adresa u Srbiji, morati da krenu u preregistraciju četvorotočkaša.
Nova mera počeće da važi u poslednjoj nedelji aprila, a rok za preregistrovanje je kraj jula.
Nova uredba predviđa da se svima onima koji se na putevima Srbije nađu sa stranim tablicama, a državljani su Srbije, vozila oduzmu, kao i da se protiv njih pokrene postupak zbog carinskog prekršaja.
Za preregistraciju vozila dovoljno je da se građani obrate nekoj od carinarnica u svom mestu prebivališta i podnesu zahtev za carinjenje vozila. Automobili će se cariniti u skladu sa važećim normativima, odnosno pregledom cena na svetskim pijacama, koje carinici već poseduju.
Carina se plaća na procenjenu nabavnu cenu vozila, a zatim se na taj iznos plaća porez na dodatu vrednost od 18 odsto.
Računa se da danas “na ovlašćenje” vozi oko 50.000 automobila sa inostranim tablicima, od kojih je većina registrovana u Crnoj Gori. Po ovom osnovu se očekuje priliv u budžet od oko 40 miliona evra.
U Ministarstvu finansija napominju i da firme koje u Srbiji imaju predstavništvo neće moći po tom osnovu da voze automobile sa “E” tablicama bez plaćenih dažbina državi. Napominju da je ovakvih vozila trenutno čak 1.500. Za njihovu preregistraciju važiće isti rok kao kao i za “crnogorce”. Država je izračunala da bi se od vlasnika automobila sa “E” tablicama moglo naplatiti oko 23 miliona evra.

MOŽE I ZAMENA
Svi vlasnici “crnogoraca” mogu, u okviru programa “staro za novo”, da ustupe svoj stari automobil i uz popust od 1.000 evra kupe “punto 188″.
Uslov je da imaju validno ovlašćenje za vožnju od pre januara 2008. godine.

Preuzeto sa www.novosti.rs

Zamena starih automobila za novi Punto

Zamena starih automobila za novi Punto

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić najavio je da će 15. aprila početi program zamene starih automobila za novi "Fijat punto".

Dinkić je u Vladi Srbije rekao da proizvodnja "punta" u "Zastavi" ide dobro i da će danas posetiti kragujevačku fabriku automobila.
Po sistemu "staro za novo", "punto" će u maloprodaji koštati 5.999 evra. Građani će moći da ponude svoje automobile stare 10 i više godina, bez obzira na robnu marku i sa motorima bez ekoloških standarda. Dinkić je najavio da će se, osim kupcima automobila, izaći u susret i poljoprivrednim proizvođačima, pa će tako za kupovinu traktora domaćih proizvođača IMT i IMR vaiti popust od 2.000 evra. Prema njegovim rečima, na taj način će najjeftiniji model traktora koštati 7.430 evra.

Radojević: Šteta 11 miliona dinara

Proizvodnja "punta" i juče je bila usporena pošto je "Energogas" prekinuo snabdevanje gasom kragujevačkoj "Energetici" zbog dugova.
Generalni direktor Grupe "Zastava vozila" Zoran Radojević je ukazao da je zbog toga fabrika pretrpela štetu za više od 11 miliona dinara, a savetenik direktora Agencije za privatizaciju, zaduen za "Zastavu", Aleksandar Ljubić je rekao da će "gas danas ponovo biti pušten" i da će proizvodnja "punta" biti normalizovana.

Izvor : Tanjug.rs

Foto : Fiat Punto

U Kini u martu mesecu prodato preko milion automobila

U Kini u martu mesecu prodato preko milion automobila

Prodaja automobila u Kini je u martu dostigla najmanje 1,03 milion, i prevazišla je prodaju u SAD u trećem uzastopnom mesecu.

Prošlog meseca, Amerikanci su kupili 857.735 novih automobila, 37 odsto manje u odnosu na 1,36 milion prodatih istog meseca 2008. Marta prošle godne u Kini je prodato 1,06 miliona automobila.
Predviđa se da će prodaja za celu godinu premašiti 10 miliona vozila, prvi put ikad.
Proizvođači motornih vozila i brodograditelji su među 10 ključnih industrija koje je Peking odabrao za primaoce specijalne dr�avne pomoći u borbi protiv pada potra�nje za kineskim izvozom.
Da bi podstakla prodaju automobila, vlada je prepolovila poreze na kupovinu malih vozila i izdvojila 5 milijardi juana (730 miliona dolara) za dotacije pri kupovini lakih kamiona i kombija na selu, gde �ivi većina kineskog stanovništva.
Delom zahvaljući tim podsticajima, prodaja automobila u Kini je skočila za 25 proceneta u februaru u odnosu na isti mesec 2008.

Autor : Beta-Novinska Agencija

Foto : Brilliance

Volkswagen uskoro drugi svetski proizvođač automobila

Volkswagen uskoro drugi svetski proizvođač automobila

Očekuje se da bi Volkswagen AG do kraja ove godine mogao preteći posrnuli General Motors i kada je reč o broju proizvedenih automobila preuzeti poziciju broj dva, odmah iza Toyote.

Prema analitičarima agencije R.L. Polk, nemački Volkswagen bi uskoro mogao da zasedne na poziciju drugog svetskog proizvođača automobila. Naime, VW bi ove krizne godine trebao da zabele�i pad proizvodnje i to oko 15%, ali s druge strane, proizvodnja GM-a će do�iveti još veći pad. Tačnije očekuje se da će se ista smanjiti za oko 31%.

Time bi Volkswagen napravio novi korak u svom planu da u skorijoj budućnosti postane najveći svetski proizvođač automobila, jer ispred njega je još samo japanska Toyota.

Izvor : Economy.rs

Foto : Volkswagen VI

Vlada Srbije kroz nove mere resila i pitanje 15.000 automobila sa crnogorskim tablicama

Vlada Srbije kroz nove mere resila i pitanje 15.000 automobila sa crnogorskim tablicama

Oko 15.000 vozača koji drumovima Srbije voze u automobilima sa crnogorskim tablicama, moraće da ih preregistruju u roku od tri meseca i za to uredno plate PDV i carinu na sadašnju trzišnu vrednost vozila, saznaje „Blic” u Vladi Srbije.

Opiranje se neće tolerisati jer će Vlada sva vozila posle zadatog roka jednostavno oduzimati. Bud�et Crne Gore biće zbog toga tanji, ali će srpska dr�avna kasa od ove mere biti jača za čak sedam milijardi dinara, što je više od bilo kog prihoda koji je Vlada upakovala u paket mera štednje na prihodnoj strani. Ako se posle analize zakonskih pravila utvrdi da bi se isti princip mogao primeniti na sve strane tablice koje uz ovlašćenje voze građani Srbije, čeka ih potpuno ista sudbina.

Uz preregistraciju ide i naplata PDV na takozvane E (ekonomske) tablice i dodatni namet na luksuzne automobile, što će prema nekim procenama koje sti�u iz Nemanjine 11 biti automobili preko 2.000 kubika, ali će se voditi računa o starosti četvorotočkaša. Ekonomske tablice nisu bile rezervisane samo za preduzeća, već su do njih mogli i ranije, a mogu i danas, doći svi koji kupe novi uvozni automobil.
Iako je prvi uslov za dobijanje ovih tablica posedovanje strane firme i njenog predstavništva u Srbiji, ovaj posao za vas rade agencije, a čitava procedura otvaranja „navodne” firme traje svega tri nedelje.
Troškovi su mnogo manji nego kad se obavlja obična registracija jer se u tom slučaju ne plaća ni PDV od 18 odsto ni carina od 10, odnosno 14 odsto.
Godišnji troškovi odr�avanja strane firme su 350 evra, ali je dobit od E tablica i pored toga velika. Ako neko �eli da kupi „sitroen C3 1.4 HDi” koji košta 13.400 evra, on taj automobil, kao vlasnik strane firme, dobija za 9.890 evra. Uz troškove registracije i odr�avanja firme od oko 1.200 evra godišnje bio bi u plusu skoro tri godine, a onda bi trebalo da ga proda. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da toga više neće biti.
- Ove tablice praktično će biti ukinute, ali će se prilikom carinjenja tih automobila voditi računa o njihovoj starosti.

Izvor: Blic.rs

Foto: Blic.rs

Skoda ponovo prva na listi 100 najuspesnijih českih preduzeća

Skoda ponovo prva na listi 100 najuspesnijih českih preduzeća

Najveći češki proizvođač automobila Skoda iz Mlade Boleslave ponovo se nasao na prvom mestu liste 100 najuspešnijih českih preduzeća (TOP100), uprkos globalnoj krizi koja je najteze pogodila automobilsku industriju.

Laskavo priznanje za Skodu dolazi u momentu kada je ozivela prodaja posle katastrofalnih meseci krajem prošle i početkom ove godine. Fabrika je zbog smanjene potraznje morala da pređe na četvorodnevnu radnu nedelju, a nekoliko puta je obustavljana proizvodnja.

Program pomoći automobilskoj industriji u Nemačkoj i Slovačkoj, koji uključuje i pogodnosti kod zamene starih automobila za nova vozila, doprineo je da u Škodi ponovo razmotre mogućnost uvođenja radne subote.

"Proizvodimo dnevno 2.200 vozila, od toga više od 1.000 (modela) fabija", kazao je portparol Škode Jaroslav Černi.

Za taj najjeftiniji češki model među nemačkim kupcima, vlada najveće interesovanje. Odluka Vlade u Berlinu da subvencionira zamenu starih automobila za nove sa 2.500 evra dodatno je doprinela većem interesovanju.

Pojedini dileri u Češkoj morali su da produze rok za isporuku kupljenih fabija za šest do osam nedelja.

Ove sedmice Škoda je proslavila i mali jubilej - proizvela je tačno sedam miliona automobila od kada je počela da posluje pod okriljem nemačkog koncerna Folksvagen, posle uspesne privatizacije 1991. godine.

Na drugom mestu na listi 100 najuspešnijih čeških preduzeća, na osnovu glasova menadzera, analitičara, predstavnika sindikata i organizacija raznih profesija ovog puta je prošlogodišnji pobednik ankete, elektronergetski poludrzavni gigant ČEZ, a na trećem mestu autobuski prevoznik Student agensi.

Među 100 preduzeća i kompanija koje među Česima uzivaju najveći ugled, pomalo neobično, našlo se i Narodno pozorište u Pragu.

Autor : Beta.rs

Foto : Škoda

General Motors se priprema za bankrot ?

General Motors se priprema za bankrot ?

Američko ministarstvo finansija zatrazilo je od "Dzeneral motorsa" (GM), najvećeg domaćeg proizvođača kola, da do 1. juna obavi sve neophodne pripreme za eventualno podnošenje zahteva za sudskom zaštitom od bankrota, iako posrnula gigantska autokompanija tvrdi da moze da izađe iz krize vlastitim snagama, piše "Njujork tajms".

List tvrdi, pozivajući se na pojedince "koja imaju saznanja o planovima" da su takve instrukcije GM-u prosledili članovi radne grupe predsednika SAD Baraka Obame, zaduzene za ozdravljenje domaće autoindustrije, nakon razgovora sa predstavnicima GM-a u Detroitu i Vašingtonu. Razgovori odrzani prošlog vikenda, kako se očekuje, biće nastavljeni ove sedmice. "Njujork tajms" piše da je cilj radne grupe da pripremi GM za brz "hirurški" bankrot. GM je već do sada dobio 13,4 milijarde dolara pomoći iz federalnog budzeta, dok direktori kompanije insistiraju da nikako ne bi trebalo ugroziti imidz kompanije uvođenjem stečajnog postupka. Pripreme za neku vrstu kontrolisanog bankrota neophodne su kako bi se omogućilo da kompanija postigne dogovor sa vlasnicima obveznica o razmeni oko 28 milijardi dolara duga u akcije GM, kao i sa Ujedinjenim sindikatom zaposlenih u autoindustriji (UAW) koji ne zeli da pristane na koncesije bez odgovarajućeg zrtvovanja samih vlasnika deonica, ističe list. GM opstaje u zivotu i moze da posluje jedino zahvaljujući hitnoj pomoći dobijenoj od američke vlade, koja sada zahteva od kompanije da, pre dobijanja novog paketa pomoći, mora da smanji troškove i dugove.

Bela kuća je osnovala posebnu radnu grupu koja je GM-u dala 60 dana da pripremi novi plan restrukturisanja i da odluči da li taj program moze odrzati u zivotu nekada najvećeg proizvođača kola na svetu. Administracija predsednika Obame naredila je prošle sedmice GM-u da obezbedi veće ustupke od UAW, vlasnika deonica, kao i drugih vlasnika akcija do 1. juna, što je glavni uslov da se dobije nova finansijska podrška. "Tajms" piše da je u opticaju plan po kome bi se osnovala nova kompanija koja bi kupila "zdrave delove" GM-a, nakon što se podnese zahtev za sudskom zaštitom od poverilaca. Manje pozeljna imovina i poslovi GM-a, uključujući nezeljene robne marke, fabrike i fondove za zdravstveno osiguranje, bi po tom scenariju ostali u staroj kompaniji, koja bi kasnije za nekoliko godina bila likvidirana, ističe list. Fric Henderson, novi šef GM, izjavio je prošle sedmice da kompanija zeli da se restrukturiše izvan suda, ali da se, istovremeno, priprema i za redovan stečajni postupak. I sudbina drugog velikog američkog proizvođača kola "Krajslera", takođe, je neizvesna. Prošle sedmice radna grupa američke vlade dala je "Krajsleru" rok da do 1. maja okonča pregovore o udruzivanju sa italijanskim "Fijatom", što je glavni uslov za dobijanje još šest milijardi dolara pomoći. Ako "Krajsler" ne dobije tu podršku, najverovatnije će biti suočen sa likvidacijom, upozoravaju analitičari.

Autor : Tanjug.rs

Vozači kada dobiju 18 kaznenih poena na određeno vreme izgube vozačku dozvolu

Vozači kada dobiju 18 kaznenih poena na određeno vreme izgube vozačku dozvolu

BEOGRAD – Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o bezbednosti u saobraćaju, čiji je cilj da u naredne tri godine prepolovi broj poginulih u saobraćajnim nesrećama, izjavio je danas ministar policije Ivica Dačić.

Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije, Dačić je rekao da su prema novom zakonu kazne za saobraćajni prekršaj od 3.000 do 50.000 dinara, kao i da se kazne povećavaju za duplo u slučaju kada je u dete u kolima.

Prema njegovim rečima, za neka dela nije predviđena novčana kazna, već zatvor.

Dodao je i da će, prema novom zakonu, vozači prekršajno odgovarati i kad ih ne zaustavi saobraćajna policija, jer će na putevima biti postavljen video-nadzor, pa će vozači biti kaznjeni ako ih kamera snimi prilikom prekoračenja brzine ili nepropisnog preticanja.

Vozačima će biti zabranjeno da pričaju mobilnim telefonom dok su u kolima, a ista zabrana vaziće i za pešake na pešačkom prelazu.

„Ovde nije u pitanju represija, ovde se radi o zaštiti zivota. Jedan sekund je dovoljan da ugrozite svoj zivot i zivote svoje i tuđih porodica”, istakao je Dačić.

On je pozvao rodbinu i prijatelje da ga ne zovu i ne traze mu da im cepa saobraćajne prijave, jer to, kako tvrdi, neće raditi.

„Zakon nije dovoljan da se poveća bezbednost u saobraćaju, ali je vazan predluslov”, zaključio je Dačić i izrazio uverenje da će predlozeni zakon vrlo brzo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Stojadin Jovanović rekao je da očekuje da će „dosledna primena” tog zakona do 2012. godine smanjiti broj zrtava u saobraćaju za 50 odsto.

Šef Katedre Saobraćajnog fakulteta za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić rekao je da je zakonom predviđeno da vozači kada dobiju 18 kaznenih poena na „određeno vreme” izgube vozačku dozvolu.

„Kada vozač stekne 18 kaznenih poena neće moći da vozi i moraće da plati sve novčane kazne (za prekršaje koje je počinio), kao i da polaze testove o poznavanju saobraćajnih propisa”, rekao je Vujanić i dodao da će, pored toga, ti vozači dozvolu moći ponovo da dobiju tek posle tri meseca.

Vujanić je istakao da je predviđena i mogućnost da vozač zbog „bezobzirne voznje” odmah dobije 18 kaznenih poena nakon kojih će mu biti oduzeta dozvola na određeno vreme.

Istakao je da je zabranjeno konzumiranje alkohola, odnosno da je dozvoljena granica smanjena sa 0,5 na 0,3 promila alkohola.

Dodao je i da su zakonom propisani uslovi za rad auto-škola u smislu stručnjaka koji obučavaju nove vozače, kao i toga koliko traje obuka i u kakvim vozilima.

Prema podacima policije, prošle godine je u Srbiji, bez Kosova i Metohije, u saobraćajnim nesrećama poginulo 897 ljudi, dok je godinu dana ranije broj poginulih bio 968.

U 2008. u saobraćajnim nesrećama je povređeno 22.275 ljudi, što je za 0,3 odsto više nego 2007. godine kada je broj povređenih iznosio 22.209. Prošle godine se dogodilo 67.708 saobraćajnih nesreća, što je za 4,35 odsto manje nego 2007. godine kada ih je bilo oko 70.700.

Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća su, kako je navedeno, nepropisna i neprilagođena brzina u 43,8 odsto slučajeva, neustupanje prvenstva prolaza u 17,2 odsto, psiho-fizičko stanje vozača, pre svega voznja pod uticajem alkohola u 5,4 odsto i nepropisno pretičanje u 4,2 odsto slučajeva.

Materijalna šteta koja je napravljena iznosila više od dve milijarde i 700 miliona dinara.

U Srbiji je na snazi zakon o bezbednosti u saobraćaju iz 1988. godine.

Izvor: Politika.rs

Na Sajmu automobila u Beogradu prodato vise od 90 Fordova

Na Sajmu automobila u Beogradu prodato vise od 90 Fordova

Na proteklom Sajmu automobila u Beogradu prodato je 90 automobila marke "ford", čime su u "Grand motorsu", generalnom uvozniku vozila te marke (www.ford.rs), veoma zadovoljni.

Direktor prodaje vozila "ford" Petar Spajić kaze da su kupci najveće interesovanje pokazali za "fiestu klasik", pa su praktično rasprodata sva vozila s benzinskim motorima. Ostala je mala količina s dizel motorom, po ceni od 10.980 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
"Grand Motors" je u martu ostvario izuzetne prodajne rezultate - isporučio je 238 vozila "ford" - 172 putnička i 66 lakih komercijalnih, čime je ta marka svrstana među trenutno najpopularnije na našem trzištu, kaze Spajić.

Autor : Tanjug.rs

Foto : Ford RS

Automobili sa „pametnim“ kočnicama štede gorivo

Vozači koji su spremni da prepuste ubrzanje i kočenje vozila kompjuteru mogli bi da uštede i do 25 procenata na gorivu, tvrde britanski istraživači koji rade na novom naprednom navigacionom sistemu.

Poznat kao Sentience (Osećaj), sistem koristi GPS tehnologiju upotpunjenu detaljnim topografskim informacijama da bi kontrolisao pedalu gasa i kočnice. Kada bi bio sam na putu, sve što bi vozač trebalo da radi je da upravlja volanom.

„Automobil ubrzava, usporava na ležećim policajcima i zaustavlja se na svim raskrsnicama bez potrebe za intervencijom vozača”, kaže David Overton iz Ordnance Survey, Britanske državne agencije koja obezbeđuje mape sa informacijama za ovaj projekat.

„Sve što vozač treba da uradi je da priključi svoj mobilni telefon na ovaj sistem i može da krene!”, kaže Overton. Sistem koristi smart mobilnle telefone opremljene GPS-om na mreži Orange da odredi poziciju vozila. Wireless Bluetooth tehnologija povezuje telefon sa ostalim hardverskim delovima sistema nazvanim r-cube, koju je razvila kompanija Ricardo. R-cube direktno kontroliše ubrzanje vozila i kočenje.

Za probni test, Sentience tim je koristio jedan Ford Escape hibrid. Mape koje je napravio Ordnance Survey sadrže sve detalje, od ležećih policajaca do zone škola. Kada automobil opremljen ovim sistemom priđe, recimo, kružnom toku, softver automatski uspori automobil, dovoljno da bi se napravilo bezbedno skretanje. Jednom kada je skretanje završeno, softver ubrzava vozilo na najefikasniji način sa najmanjom potrošnjom goriva.

Ispitivanja pokazuju da vozači mogu da uštede između 5 i 24 procenata na troškovima goriva. Ovaj veliki raspon je usled stila vožnje i različitih tipova automobila - hibridni motori će uštedeti više goriva nego oni sa motorima isključivo sa unutrašnjim sagorevanjem. Na praznom putu bez drugih vozila, Sentience sistem bi mogao u potpunosti da kontroliše vozilo. Sa drugim vozilima na putu, vozač mora kontrolisati ubrzanje i kočenje jer sistem ne locira ostala vozila na putu. Buduće verzije Sentience-a bi mogle da sadrže i ovu opciju, po Overtonu, iako još nije doneta konačna odluka o ovoj mogućnosti.

Druga opcija je da se Sentience, ili neki sličan program, instalira na svakom automobilu na putu, kaže profesor Joseph Sussman sa Masačusetskog Tehnološkog Instituta, ekspert za inteligentne automobilske sisteme. „Ove tehnologije su prilično pozitivne sa stanovišta potrošnje goriva i bezbednosti”, kaže preofesor Sussman. Ljudi koji telefoniraju u toku vožnje kao i stariji vozači sa sporijim reakcijama, imali bi korist od softvera koji bi automatski usporavao ili zaustavljao vozilo.

Posmatrano na duže staze, opremanje vozila sistemima poput Sentience je korak napred ka potpuno automatizovanim vozilima, tvrde i Overton i Sussman, mada je ovakav sistem najmanje deceniju daleko od nas. „Na kraju krajeva, mogli bismo reći da ovo vodi vozilima bez vozača”, kaže Overton.

Najranija godina kada bi Sentience sistem mogao da se nađe u vozilima je 2012.

Preuzeto sa www.putovanja.info

Gradske buve drže cenu

Zovu ih gradske "buve". Zato što su mali i okretni, malo troše, a mnogo mogu da podnesu, pogotovu ako unapred pripremite nerve na to da sitnije kvarove, popravke ili barice od ulja i ne računate u kvarove. Najlepše je kod njih, ipak, to što su jeftini, pa vas neće mnogo nasekirati ni što ih je komšija ulubio vratima svog džipa dok je parkirao pored vas, niti ćete strepeti da ih ne odvezu lopovi. Nažalost, nehajan odnos prema ovim kolima često se odnosi i na održavanje, a taj nemar se prenosi "iz ruke u ruku" prilikom preprodaje. Zato nije lako naći gradsku "buvu" u dobrom stanju. To su brzo shvatili i uvoznici koji prodaju polovna vozila iz inostranstva, pa nije retkost da se na graničnom prelazu nađe pun šleper "fiata seićento", spreman za uvoz i carinjenje. Finansijska kriza doprinela je, razumljivo, potražnji za ovim kolima na koja, budimo iskreni, niko ozbiljno nije pomišljao kada se govorilo o uvozu automobila iz inostranstva.

"Seićento" je postao uvozni hit zahvaljujući, pre svega, pouzdanom motoru od 1,1 litra koji zadovoljava Euro 3 norme. On je naslednik "činkvećenta", koji, takođe, budi interesovanje na tržištu. Kao svaki naslednik, i ovaj "fiat 600" novije generacije ima bolji bilans pouzdanosti, bar prema statističkim podacima.

U svakom slučaju, daleko bolji i od "daevu matiza" iz Koreje. Njegov trocilindrični agregat zadovoljava osnovne potrebe u gradu, ali je na autoputu pravi lenjivac. Isto kao i "fiat panda" prethodne generacije. Ona svoje kvalitete danas pokazuje, uglavnom, samo kada treba da se uparkirate na tesno parking mesto. Pasivna bezbednost, kočenje i komfor kod ovih kola ostavljaju upadljiv utisak kao da su iz nekog drugog, prošlog vremena.

Ko ne voli mnogo da gubi nerve oko kvarova i majstora, trebalo bi možda da bude strpljiviji i da potraži "daihatsu kuore". Ovaj automobil je dosta redak na našem tržištu, ali se ipak pojavljuje u oglasima i na pijacama polovnjaka. On takođe ima trocilindrični motor koji ga u mnogim situacijama čini većim od svoje klase. Sa svojih 56 KS pravi je sprinter kada se upali zeleno svetlo. Te sportske osobine i pouzdanost doprinose da lakše zaboravite na zastarelo ogibljenje.

U.H.

Mali automobili, poznati i kao gradske "buve", ponovo su postali popularni, jer su mali, jeftini i malo troše. Oni su i jednostavni, ali to ne znači da se i ne kvare

Izvor - Autobild

Delovi sa rokom trajanja

Šta večito traje? Auto-delovi sigurno ne.
Njihov rok trajanja je ograničen i tačno propisan. Mnogima ističe rok ranije nego što se obično misli

Pogled u sopstveni frižider ili u hladnjake u supermarketu otkriva nabubrele plastične čaše od jogurta ili kiselog mleka, tragove truljenja na voću i povrću... Rok trajanja ističe uvek i svuda. Ali, kako to izgleda kod naših automobila? Ima li delova koji su večiti? Da li moramo pažljivije da gledamo na njihov rok upotrebe?
Sasvim sigurno – da! Od A do Z, po abecednom redu, od vazdušnih jastuka do klinastih kaiševa, proteže se paleta delova koji moraju da se menjaju u redovnim ciklusima. Ko veruje da je tankovanje jednom mesečno sve što je od „nege“ dovoljno kolima, teško se vara. Evo jednog primera: u modernim dizel automobilima nalazi se katalizator koji ne sme da bude stariji od pet godina ili 80.000 pređenih kilometara. Ili, čak i softver navigacionog uređaja treba redovno da se aktuelizuje – inače ćete možda zalutati u nepoznatom gradu.
Mnogo uobičajenijih primera ima u našem tekstu koji sledi. Ko ne obraća pažnju na njih, može da doživi neprijatno iznenađenje. U najgorem slučaju prete visoki troškovi za popravku, kvar motora ili – kazna ako policija primeti da su vam pneumatici istrošeni više nego što je zakonom dozvoljeno.

Vazdušni jastuci/ zatezači pojaseva

• Izdržljivost: interval za zamenu je najčešće između 10 i 15 godina. Kod novijih automobila, međutim, ovi sklopovi mogu da traju koliko i sama kola, sve dok ne stignu do otpada.Rok trajanja: naznačen je u uputstvu za rukovanje ili može da se sazna od uvoznika i proizvođača.
• Opasnost: jasno je da ako se ne otvori vazdušni jastuk, nema bezbednosne zaštite koja je često presudna za život putnika.
• Troškovi: u zavisnosti od cene vazdušnih jastuka, modela i godine proizvodnje, oni staju od 500 do 2.000 evra. Pažnja: zamena vazdušnih jastuka i zatezača pojaseva može da preraste cenu polovnog vozila.

Tečnost za kočenje

• Izdržljivost: preporučuje se zamena svake druge godine.
• Rok trajanja: može da se pronađe u uputstvu za rukovanje ili direktno kod proizvođača.
• Opasnost: voda prodire u ulje i vremenom se procenat vode u kočionoj tečnosti povećava. Ako je veći od tri odsto, kočioni uređaj može da otkaže. Osim toga, kočioni sistem može i da korodira iznutra upravo zbog visokog procenta vode.
• Troškovi: zamena, uključujući novu tečnost, može da se obavi za dve-tri hiljade dinara.

Aparat za gašenje

• Izdržljivost: prema propisu, treba ga kontrolisati svake druge godine.
• Rok trajanja: ispravan aparat treba da ima na sebi karton sa važećim sertifikatom.
• Opasnost: moguće otkazivanje u trenutku kada morate odmah da ugasite požar.
• Troškovi: manji protivpožarni aparati mogu da se nađu i po ceni ispod hiljadu dinara.

Polenski filter

• Izdržljivost: preporučuje se zamena posle svakih 15.000 pređenih kilometara, a najkasnije jednom godišnje.
• Rok trajanja: naznačen je u uputstvu za upotrebu ili kod proizvođača.
• Opasnost: ko ima polensku alergiju, zna da to nije nimalo bezopasno. Osim toga, začepljen filter utiče na rad grejanja i klima-uređaja. Vetrobransko staklo se tada magli iznutra, a kabina je vlažna.
• Troškovi: između 1.000 i 2.000 dinara.

Tečnost za hlađenje

• Izdržljivost: postupiti po preporuci proizvođača.
• Rok trajanja: nalazi se u uputstvu za rukovanje, na nalepnici u motorskom prostoru.
• Opasnost: slaba zaštita pri niskim temperaturama, stvaranje leda u sistemu, nedovoljna antikorozivna zaštita.
• Troškovi: litar sredstva za hlađenje staje nekoliko stotina dinara. Koliko tečnosti staje u sistem možete, takođe, da vidite u uputstvu za rukovanje kolima.

Motorno ulje

• Izdržljivost: u zavisnosti od proizvođača, preporučuje se zamena u periodu od 12 do 18 meseci, a najkasnije svake druge godine.
• Rok trajanja: naznačen je u servisnoj knjižici ili na nalepnici u motorskom prostoru.
• Opasnost: ako je ulje suvuše staro, opada mu viskozitet i smanjuju se mazivna svojstva. Povećava se habanje delova motora, a to može da dovede do teških oštećenja.
• Troškovi: kvalitetno ulje je skuplje, treba ga menjati zajedno sa filterom i ne treba tražiti jeftina rešenja. Na našem tržištu, nažalost, postoji mnogo falsifikata poznatih proizvođača. Zato je dobro da se oslonite na preporuku fabrike i da ulje kupujete u ovlašćenim servisima.

Pneumatici

• Izdržljivost: zamena se preporučuje najkasnije posle šest godina. Bez obzira na to da li je dubina šare još uvek prihvatljiva. Ako nije, pneumatike obavezno morate da zamenite ranije.
• Rok trajanja: takozvana DOT oznaka na boku pneumatika otkriva nedelju i godinu proizvodnje. Pneumatik sa DOT oznakom „5004“ proizveden je, znači, u 50. nedelji 2004. godine.
• Opasnost: mešavina od koje je pneumatik napravljen gubi na kvalitetu protokom vremena. Zaustavni put i bočno vođenje postaju lošiji, a s tim raste i opasnost od iznenadnog defekta.
• Troškovi: letnji pneumatici dimenzija 195/65 R 15, koja je veoma česta na našim vozilima, zajedno sa montažom staju od 4.500 dinara, pa naviše (po komadu), u zavisnosti od proizvođača.

Sredstvo za zaptivanje

• Izdržljivost: osam godina ako je bočica sve vreme propisno zatvorena.
• Rok trajanja: nalazi se na omotu bočice.
• Opasnost: u slučaju kvara, nije moguća popravka, pa možete da ostanete na putu, jer mnogi moderni automobili uopšte nemaju rezervni točak. U tom slučaju sledi vam ozbiljan trošak, jer morate da pozovete pomoć na putu.
• Troškovi: u prodavnicama ima raznih sredstava koja koštaju oko 500 dinara.

Ručna apoteka

• Izdržljivost: pet godina za sve elemente koji su sterilisani.
• Rok trajanja: naznačen je na pakovanju.
• Opasnost: apoteka kojoj je istekao rok nema više sterilne gaze, flasteri se odlepljuju, a makaze su zarđale. Na taj način, u slučaju nužde, povređenom ne može da se pomogne. Pažnja: policija može da naplati kaznu ako je rok upotrebe apoteke istekao!
• Troškovi: apoteka nije skupa. Ima je u svim prodavnicama auto-opreme i na većini benzinskih stanica.

Zupčasti kaiš

• Izdržljivost: intervali za zamenu zavise od proizvođača i modela. Oni se razlikuju, a uglavnom se preporučuje zamena u razmaku od 75.000 do 150.000 kilometara.
• Rok trajanja: nalazi se u uputstvu za rukovanje ili direktno kod ovlašćenog servisa.
• Opasnost: ako se pokida zupčasti kaiš, često strada motor u celini, a ponekad je šteta manja jer se samo iskrive ventili. U svakom slučaju, popravka je skupa, a pre toga, ako kaiš pukne, automobil će vas ostaviti na sred puta.
• Troškovi: ako se na vreme zameni kaiš, može da se uštedi mnogo novca. Kod mnogih modela preporučljivo je da se istovremeno promeni i zatezač kaiša, a možda i pumpa za rashladnu tečnost. Za jedan „golf IV“, na primer, ta intervencija staje oko 5.000 dinara.

izvor - autobild

Polaganje vožnje skuplje i teže

Polaganje vozačkog ispita će, po stupanju na snagu novog zakona o bezbednosti saobraćaja, biti komplikovanije, strože i za B kategoriju za 20 do 30 odsto skuplje.

Izmene su unesene u teorijsku i praktičnu obuku, ali i u kategorizaciju vozačkih dozvola, pa ćemo tako, umesto sadašnjih, imati više detaljnijih oznaka, u zavisnosti od tipa vozila i njihovih karakteristika.
Milenko Jezdimirović, predsednik Udruženja auto-škola pri Privrednoj komori Beograda, kaže za „Alo!“ da će broj obaveznih školskih časova obuke iz vožnje, umesto sadašnjih 40, biti smanjen na 30, ali da će dužina časa sa 45 biti produžena na 50 minuta. To znači da će kandidati za vozače ubuduće provoditi 25 punih sati na drumu, što je pet sati manje nego dosad. Međutim, on dodaje da će cena pojedinačnog časa biti mnogo veća od one koju danas naplaćuju pojedine auto-škole jer će minimalnu cenu časa određivati Vlada Srbije, a ta cena će morati da bude ekonomska.

Juniori bez kapi piva

Vozači mlađi od 18 godina dobijaće prvo probnu vozačku dozvolu koja će važiti jednu do dve godine, u zavisnosti od toga da li su u tom periodu pohađali seminare iz bezbednosti saobraćaja.
Zakon je stroži prema mladim vozačima na taj način što je maksimalan broj kaznenih poena za gubljenje dozvole, umesto 18, koliko važi za starije vozače, smanjio na devet. Takođe, „probni vozači“ neće smeti da imaju ni trunke alkohola u krvi i neće smeti da budu ni pod minimalnim dejstvom narkotika, kao ni da koriste telefon i druga sredstva za komunikaciju za vreme vožnje.
Neće smeti da voze bez prisustva osobe koja ima dozvolu za B kategoriju bar pet godina, a zabranjena im je i vožnja između 23 i 5 časova. Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu neće smeti da vozi brzinom većom od 90 odsto od brzine koja je dozvoljena na delu puta kojim se kreće.
- Na osnovu svog iskustva u auto-školi, mislim da cena jednog časa vožnje neće biti manja od deset evra. To znači da bi 30 časova vožnje koštalo 300 evra, na šta treba dodati troškove teorijske obuke, testova, polaganja i PDV-a od 18 odsto, ali sad ne mogu da procenim koliko će to ukupno iznositi - kaže Jezdimirović.

Teorijska nastava, koja sada nije obavezna, postaće obavezna i moraće da se odsluša i položi pre izlaska na časove vožnje. Od trenutka prijavljivanja za polaganje, kandidat će morati da položi vozački u roku od godinu dana, na koliko je produžena važnost lekarskog pregleda. Maksimalan broj negativnih poena na testu biće, kao i dosad, deset odsto, ali će najverovatnije kriterijum na praktičnom delu biti stroži.
- Od novina treba pomenuti i obuku i ispit iz prve pomoći, koju će sprovoditi lekari Crvenog krsta i koja će, takođe, morati da se obavi pre polaganja praktičnog dela - dodaje Jezdimirović.

Preuzeto sa www.alo.rs

„Topolino“ sa „ajkulama“

SOMBOR - Na petom susretu ljubitelja „sitroena“ i oldtajmera u Somboru vlasnici su prikazali svoje uglancane automobile među kojima je bilo „ajkula“, „spačeka“, „mercedesa“, „škoda“ i „pežoa“. Susret u Somboru okupio je osim domaćina i zaljubljenike u stara vozila iz Beograda, Subotice, Sremske Mitrovice i još nekoliko sredina.

- Sve je počelo pre pet godina kada su se prvi put okupili ljubitelji „sitroena“, a narednih godina je taj susret prerastao u skup zaljubljenika svih starih vozila i motora - kaže Mikan Radovanović, organizator.
Somborci su sa znatiželjom razgledali 50 izloženih vozila, a posebna zanimljivost bio je mali „fijat topolino“ iz 1951. vlasnika Josipa Rudića Vranića iz Subotice.
- Kupio sam ga od jednog prijatelja koji ga je nasledio od oca i trebalo mi je tri godine strpljivog rada da ga sredim. Registrovan je i može da ide u saobraćaj, ali ga ne vozim - kaže Rudić Vranić koji u svojoj kolekciji ima još nekoliko starih vozila.
Jovan Marković iz Subotice na susret u Somboru stigao je svojim motorom iz 1939. godine nemačke marke DKV. Kaže, trebalo mu je 50 minuta za put od 60 kilometara.
- Kada sam ga nabavio sređivao sam ga dve i po godine, u Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj prikupljao sam delove za njega, ali uspeo sam i sve na njemu je originalno. U kolekciji imam još 25 motora. Najstariji je iz 1927. godine - kaže Marković.
Stanoje Racić iz Sombora dovezao je „moris“ iz 1960. godine. Pre nego što je počeo njegovu restauraciju, „moris“ je 20 godina stajao „ispod oraha“ - kaže Racić. Ima još posla, ističe naš sagovornik i dodaje da ima neke kupce iz Švajcarske, ali ne zna da li će se rastati od svog ljubimca.

Susret u Subotici
Subotica će biti domaćin Međunarodnog susreta ljubitelja starih vozila od 3. do 5. jula. Biće 180 učesnika iz svih zemalja okruženja, ali i Francuske i Nemačke. Sada se dogovaramo da organizujemo i izložbu u Somboru - kaže Teufik Isaković, predsednik oldtajmer kluba iz Subotice.

Za staru „ajkulu“ 20.000 evra
- Poslednjih 10 godina sve je više ljubitelja starih vozila. Na restauraciju stižu i vozila u totalno raspadnutom stanju, a ima i prilično očuvanih. Resta uracija traje pet-šest meseci. Vrednost sređenih „ajkula“ je i u Srbiji i u Evropi od pet do 20.000 evra - kaže Živan Živanović, koga ljubitelji oldtajmera zovu Žika Ajkula. Najstarija vozila koja je restaurirao su sa početka 60-ih godina prošlog veka.

Preuzeto sa www.blic.rs

Tojota razvija superjeftini model

Trenutno najveći proizvođač na svetu sprema novi mali gradski automobil namenjen prvenstveno siromašnijim tržištima, a cena će mu se kretati ispod 4.000 evra.

Za razliku od modela iQ, koji je trenutno najmanji model u Tojotinoj ponudi i koji je zamišljen kao premium mališan namenjen zapadnim tržištima, novi ulazni model će biti usmeren na tržišta poput Indije, Kine, Brazila i sl. tzv. tržištima u razvoju. Iako bi se isprva cena od 4.000 evra činila malenom, podsetimo da to dvostruko više od prvobitno najavljene cene Tatinog Nana (koji bi zbog rasta cena materijala ipak trebao koštati više).

Japanski Asahi javlja kako će ovaj jeftini novitet biti razvijen u saradnji s Daihatsuom, a proizvodiće se u Indiji, gde Tojota uskoro planira da otvori i svoju drugu fabriku. Ipak pomenuta tržišta ne treba da se nadaju superjeftinoj Tojoti sve do 2015.

Izvor: Vinkovci.com.hr

Izraelska kompanija konstruisala prototip letećeg automobila

Malo možda stara vest ali svakako zanimljiva:

Izraelska kompanija konstruisala prototip letećeg automobila

Jedna kompanija u Izraelu konstruisala je prototip letećeg automobila za koji kažu da bi jednoga dana mogao da nas oslobodi saobraćajnih gužvi. Pre toga, kažu konstruktori, leteći automobil mogle bi da koriste razne hitne službe za spašavanje ljudskih života.

U sceni koja kao da je pozajmljena iz naučne fantastike, čovek lebdi nekoliko metara iznad zemlje bez ikakvih krila ili rotora. Konstruktori firme Urban Aeronautics nadaju se da bi njihova leteća mašina jednoga dana mogla da doživi masovnu primenu. Do sada razvijena su dva modela - veći X-Hawk i manji nazvan Mule.

Letelice nemaju slobodne rotore, što znači da mogu da lete bliže objektima nego helikopteri, kojima nije lako da manevrišu u skučenom gradskom ili planinskom prostoru

Osnivač Urban Aeronautics-a, doktor Rafi Joeli, kaže da rotor zaštićen kućištem omogućava letenje veoma blizu zidova zgrada.

Njegova kompanija kaže da bi leteći automobil mogle da koriste i vojske, za spašavanje ljudstva iza neprijateljskih linija.

Elise u zatvorenom prostoru su tiše od helikopterskih, što znači da ih je teže čuti u borbenim situacijama.

Dr. Joel kaže da je cena izgradnje letećeg automobila prilično visoka, ali se ipak nada da bi službe za pružanje hitne pomoći mogle da budu zainteresovane za kupovinu.

X-Hawk uzleće vertikalno, poput današnjih borbenih aviona sa sličnim osobinama. Konstruktori kažu da dostiže brzinu od 250 kilometara na sat i visinu do 3650 metara, a u vazduhu može da ostane oko dva sata. Loša osobina je visoka potrošnja goriva, oko 50 odsto više od običnog helikoptera.

Za sada, firma Urban Aeronautics dobila je jednu porudžbinu. Jedna izraelska medicinska služba želi da koristi leteći automobil za evakuaciju povredjenih.

Manji model, Mule, košta oko milion i po dolara, a veći, X-Hawk, oko 6 miliona.

Izvor: VOA