Đuzepe Zakarija, poznati italijanski publicista, a dobar poznavalac prilika u Srbiji ozbiljan je kandidat za portparola „Fijata“ u Beogradu, saznaje Novac. Njegov (eventualni) dolazak očekuje se za par nedelja i tumači ozbiljnom namerom „Fijata“ da završi dogovoreni posao u Kragujevcu, ali (ko god da to bude) ne treba da bude iznenađen ako bude morao i da objašnjava neke stvari koje su, bar domaćoj javnosti, ostale nejasne oko „posla veka“. Tih nejasnoća i otvorenih pitanja sigurno ima mnogo više kada se radi o našoj vlasti, jer iako je Fijat priznao da trenutno nema 200 miliona evra za pokretanje proizvodnje novog modela, srpska Vlada je rezervnu varijantu za „Zastavu“, sklapanje „punta“, predstavila kao spasonosno rešenje za oporavak domaće privrede.
Jedna od retkih stvari koja se može uzeti zasigurno jeste to da će se 15.000 „punta“ sklopljenih u Kragujevcu prodavati preko „Delta auta“, koji je zvaničan distributer „Fijatovih“ vozila ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama CEFTA. Ovo nam je potvrdio i Aleksandar Ljubić, savetnik direktorke Agencije za privatizaciju, koji je na pitanje preko kojih distributera će se prodavati „punto“ odgovorio da će to verovatno biti preko postojeće „Fijatove“ distributerske mreže.
- Distribucija vozila je u nadležnosti „Fijata“. Za pretpostavku je da će koristiti postojeću dilersku mrežu kako u zemlji tako i u regionu - rekao je Ljubić.
Ništa od penala
Prvo pitanje koje je u ukupnoj situaciji najmanje sporno jeste odricanje naše države od prava da naplati 30 miliona evra penala koje „Fijat“ treba da plati jer neće na vreme uplatiti svoju investiciju. Naime, po ugovoru iz septembra prošle godine, „Fijat“ treba da plati penale ukoliko ne stigne da do 31. marta uplati 200 miliona evra osnivačkog kapitala za novoosnovanu firmu „Fijat automobili Srbija“. Ove nedelje su i srpska vlada i „Fijat“ priznali da će doći do odlaganja uplate tih para, ali mi 30 miliona evra nećemo naplatiti. Aleksandar Ljubić kaže da država neće naplatiti penale i da će se deo ugovora koji predviđa dinamiku „Fijatove“ uplate novca promeniti aneksima.
- Pomeranje u dinamici uslovljeno je svetskom ekonomskom krizom, pogotovo krizom u automobilskoj industriji sa kojom se suočava ne samo „Fijat“, nego i svi proizvođači automobila, kao što su BMW, „Folksvagen“ i „Tojota“, a da ne pominjemo primere američkih proizvođača koji su obustavili proizvodnju i pred tom činjenicom ne smemo zatvarati oči. Raskidom ugovora i naplatom penala ne dobijamo ništa - rekao je Ljubić.
Ovo „Fijatovo“ odlaganje investiranja povlači za sobom novo otvoreno pitanje šta će biti sa onim delom investicija koje treba da uplati Srbija? Naime, Vlada Srbije pored pogona fabrike „Zastava“ treba u posao sa „Fijatom“ za proizvodnju novog modela da uloži 50 miliona evra u kešu, da 50 miliona da kao kredit, a u sređivanje infrastrukture oko Kragujevca treba da investira čak 300 miliona evra. Po izjavama zvaničnika Ministarstva ekonomije, za sada se zna samo da će se nastaviti sa planom izgradnje puteva i pruge u Kragujevcu, ali niko ne spominje šta će biti sa kešom koji država treba da da iz svoje kase. Nejasno je da li će se zbog „Fijatovog“ odlaganja uplate promeniti odnos vlasništva u FAS u korist Srbije. Sada Italijani poseduju 67 odsto, a Srbija 33 odsto.
Da je naša vlada ipak donekle oprezna u ovom dogovaranju sa „Fijatom“ pokazuje i činjenica da je odredila da pogoni „Zastave“ ne pređu u posed FAS sve dok „Fijat“ ne uplati i poslednju ratu. Međutim, ta odredba je dosta iskomplikovala sam proces proizvodnje „punta“ jer se postavlja pitanje ko će i za koga da proizvodi. Naime, FAS će zvanično biti proizvođač „punta“, čitav posao će finansirati „Fijat“, a auto će se sklapati u „Zastavinim“ pogonima.
Novi srpski automobil, u stvari, biće pravljen u Italiji. Iako u Ministarstvu ekonomije uporno ponavljaju kako ćemo „proizvoditi“, u „Zastavi“ će se „punto“ samo sastavljati.
Zato se i postavlja pitanje kako će se ovaj proizvod izvoziti kao domaći, kad on to u stvari nije? Jer iz Ministarstva ekonomije najavljuju da ćemo taj auto izvoziti u zemlje CEFTA, a ako predsednik Tadić sredi sa Putinom, možda i u Rusiju. Brine samo to što je uslov da izvozimo nešto bez carine u ove zemlje da se proizvod napravi u Srbiji, a ne da se ovde samo zašrafi.
Da taj problem, ipak, negde brine našu vlast shvatili smo iz izjave ministra ekonomije Mlađana Dinkića da bi u „punto“ mogli da se ugrađuju srpski akumulatori, gume i kablovi, a vremenom bi se napravio dogovor i sa „Ju-Es stilom“, pa bismo mogli da damo i lim. Ovom izjavom su, međutim, ostali zatečeni proizvođači ležajeva, diskova, svetlosne signalizacije, elektromotora, pumpi…. Svi oni su s nestrpljenjem čekali dolazak „Fijata“ s nadom da će moći da se uključe u proizvodnju najavljenog novog modela, ali i „punta“. Niko iz vlasti nije precizirao kada će naši proizvođači da se uključe u proces proizvodnje „punta“, pa se postavlja pitanje da li je neko uopšte mislio na njih.
Zoran Radojević, generalni direktor Grupe „Zastava vozila“, najavio je da će čelnici „Fijata“ pokrenuti inicijativu da se krene sa uključivanjem domaćih preduzeća u proizvodnju auto-delova.
- Tako bi se uposlile „Zastavine“ kooperantske firme, a i delovi za „punta“ bi bili jeftiniji. Cilj te inicijative je da i konačan proizvod bude jeftiniji za zemlje CEFTA - rekao je Radojević.
Međutim, proizvođače auto-delova u Srbiji još niko nije pozvao na dogovor. Kako je za „Novac“ izjavio Igor Vijatov, direktor Auto-klastera Srbija, oni su spremni da počnu pregovore oko njihovog učešća u proizvodnji „punta“.
- Još niko nije kontaktirao s nama, ali mi se pripremamo da kada nam se obrate predstavnici „Fijata“ imamo spremne ponude za pojedine delove za „punta“ - kaže Vijatov.
Staro za „punto“
Kako bi se prodalo najavljenih 15.000 „punta“ u ovoj godini Vlada Srbije je donela zanimljiv paket mera koji podrazumeva velike državne subvencije, ali i smanjenje kamata za kredite za kupovinu novog srpskog automobila. Vlada je tako smislila da banke za kupovinu ovih automobila daju kamate od 4,5 odsto na sedam godina i to bez učešća, tako da rata za „punto“ bude oko 100 evra.
Ostaje nejasno kako će se bankama isplatiti ovaj posao kada trenutno daju kamatu od preko 20 odsto, što znači da će na poslu sa „puntom“ zarađivati samo četvrtinu onog što zarađuju sada. Takođe još se ne zna koji će biti uslovi banaka za dobijanje ovih kredita. Zna se samo da će banke za tu namenu obezbediti 19 milijardi dinara, a država milijardu, a već sledeće nedelje se očekuje da Vlada potpiše ugovore sa bankama i da krene kreditiranje. Ministar Dinkić je pored toga najavio još jednu akciju - „staro za novo“.
- Svi vlasnici starih automobila, bilo koje marke, koji nemaju ekološki evro 3 motor moći će da zamene svoja vozila za novi „punto“ uz doplatu od 5.999 evra. Osnovni model košta oko 7.300 evra, tako da će svakog od njih država finansirati sa najmanje 1.000 evra - objasnio je Dinkić.
Praktično, ako imate krntiju od 300 evra, moći ćete za nju da dobijete 1.000 evra od države, pa još na to uzeti kredit sa kamatom od 4,5 odsto. Iz kojih izvora će se obezbediti tih 1.000 evra i šta će Vlada da radi sa tolikim starudijama, niko nije objasnio.
Možda ipak najveće nejasnoće izaziva izjava čelnika Ministarstva ekonomije da će proizvodnja novog modela početi sredinom sledeće godine u Kragujevcu. Postavlja se pitanje kako to sada mogu da znaju naši zvaničnici kada „Fijat“ još nije rekao kojom dinamikom će uplaćivati novac za početak tog posla. Naime, posle posete fabrici u Torinu saopšteno je da će „posao veka“ biti odložen, a na koliko znaće se početkom marta, kada „Fijat“ treba da saopšti kada, kako i kojom dinamikom (u koliko rata) će uplatiti novac za osnivački kapital.
Iako u Ministarstvu ekonomije kažu da će već sredinom sledeće godine u Kragujevcu početi proizvodnja jeftinog modela, koji su čak i videli u Razvojno-stilskom centru „Fijata“ u Torinu, to više zvuči kao pusta želja nego kao realnost. Naime, ni samo rukovodstvo italijanskog „Fijata“, pritisnuto sve većom finansijskom krizom, ne zna šta će da radi u narednom periodu jer su od Vlade tražili pomoć, od koje zavisi sudbina njihovih fabrika u svetu, ali i u samoj Italiji. Dok vlada premijera Silvija Berluskonija ne odluči da li će pomoći svom automobilskom gigantu i kolika će ta pomoć biti, neće se znati ni sudbina posla u Srbiji. U narednih deset dana italijanska vlada treba da donese konkretne mere za sanaciju krize u automobilskoj industriji. Iznos pomoći države još nije utvrđen, ali se najčešće pominjao iznos od 300 miliona, za koji se zalaže ministar ekonomije Đulio Tremonti, do više od milijardu evra, što priželjkuje Skajola, ministar za ekonomski razvoj. Ono što najviše plaši italijanske radnike u „Fijatu“ su otkazi i prinudni odmori.
- Bilo koja mera da se donese za spasavanje automobilskog sektora, moraće da bude produktivna prevashodno za Italiju, a ne za Tursku, Poljsku ili Brazil - kaže Roberto di Maulo, jedan od vođa „Fijatovih“ sindikata.
Radnici „Zastave“ su dosta oprezno dočekali odlaganje proizvodnje novih modela i sklapanje „punta“. Zoran Mihajlović, predsednik Sindikata „Zastave“, kaže da proizvodnja „punta“ ne može da bude rešenje za zaposlene u „Zastavi“.
- Želimo da svi radnici budu angažovani kako je i predvideo ugovor iz septembra prošle godine. Brine nas ovo odlaganje investicija, pogotovo što ne znamo na koje vreme će to biti - kaže Mihajlović.
Pitanje koje je ostalo bez odgovora je i šta će da radi oko 2.000 zaposlenih koji će ostati u „Zastavi“. Sindikat traži da se njima nađe neki posao i da oni dok čekaju da pređu u FAS ipak nešto rade.
Subvencije za radnike koje je država Srbija izdvojila za ovu godinu biće upotrebljeni samo za one zaposlene u Zastavi koji ne pređu u FAS.
- „Fijat“ će finansirati celokupnu proizvodnju i plaćaće radnike koji su zaposleni u FAS. Svi radnici koji ostanu u Zastavi biće na subvenciji sve dok, kako ugovor predviđa, ne budu prešli u FAS - kažu u Ministarstvu ekonomije.
Inače, proizvodnja u „Zastavi“ se godinama subvencionisala. Od 2000. godine kada su subvencije iznosile 1,2 milijardi dinara, svake godine su se smanivale da bi u 2008. godini iznosile 800 miliona dinara. Međutim, 90 odsto od se sume se na kraju vraćalo državi - kroz poreze, doprinose, carine… Ako sve bude teklo po planu i FAS preuzme sve radnike „Zastave“, planirano je da 2009. godina bude poslednja sa državnim subvencijama „Zastave“.
Verovatni PR Fijata u Srbiji, Đuzepe Zakarija (57), preko dve decenije je korespondent torinske „La Stampe“, a srpskoj javnosti je poznat kao autor knjige “Mira Marković – sećanja crvene udovice (četrdeset godina strasti i moći i kraj Slobodana Miloševića)”. Za knjigu „Noi criminali du guerra“, Zakarija je svojevremeno dobio Hemingvejevu nagradu.
Inače, dogovor „Fijata“ i Vlade Srbije je počeo u maju prošle godine, kada je u Kragujevcu, svega pet dana uoči izbora, potpisan Memorandum o razumevanju sa „Fijatom”. Bio je to svojevrsni politički poen za proevropske snage koje su se borile da na predstojećem izborima osvoje vlast. U Kragujevcu su tada svi pozdravili najavljeni ugovor sa „Fijatom”. Bili su radosni i „Zastavini” kooperanti iz više od pedeset gradova u Srbiji. Tada je najavljene proizvodnja od oko 300.000 automobila godišnje koja je nagoveštavala mogućnost upošljavanja čitavog metalskog sektora i otvaranje hiljade novih radnih mesta. Euforija je dostigla vrhunac na dan potpisivanja ugovora, 29 septembra, a tog istog dana, podsetimo, u Beogradu su potpisana i dva prateća memoranduma o razumevanju sa „Ivekom” i jednim od glavnih „Fijatovih” dobavljača „Manjeti Marelijem”. Sada tu saradnju više niko i ne spominje.
Iako su sindikalci a i mnogi analitičari najavljivali da Fijat neće moći do roka 31. marta da uplati 200 miliona i zvaničnici Vlade a i čelnici Fijata su to demantovali. Tako je bilo sve dok predsednik Tadić nije pre petnaestak dana rekao da je došlo do odlaganje posla sa „Fijatom“ na deset meseci.
-Šta će biti sa ulaganjem Srbije u „Fijat automobili Srbija“?
-Ko će finansirati proizvodnju „punta“ i na čijoj opremi?
-Kako će „putno“ biti domaći proizvod kada se svi delovi uvoze iz Italije?
-Kada će se u proizvodnju „punta“ uključiti naši proizvođači auto delova?
-Koji su uslovi za dobijenje kredita za kupovinu automobila i kako će se bankama isplatiti da daju kamatu od 4,5 odsto?
-Iz kojih izvora će se obezbediti po 1.000 evra za akciju „staro za novo“ i šta će se uraditi sa starim automobilima koje građani zamene za „punto“?
-Kako naši vlada zna da će se krenuti sa proizvodnjom novog modela sredinom sledeće godine kada Fijat još nije saopštio dinamiku uplate 200 miliona evra
-Šta će raditi oko 2.000 zaposlenih u Zastavi koji ne pređu u FAS i ko će njih plaćati?
auto - cena u evrima
fiat punto 7.300
chevrolet aveo 9.600
citroen c3 11.600
dacia sandero 7.500
ford fiesta 11.900
opel corsa 10.900
peugeot 107 8.900
renault clio 10.600
*Izvor: Sat plus
Preuzeto sa www.blic.rs
Нема коментара:
Постави коментар